Cene struje u baltičkim zemljama, uključujući Estoniju, Letoniju i Litvaniju, porasle su drastično u poređenju sa Finskom, prema izveštajima estonskih medija. U utorak, 25. februara, prosečna berzanska cena električne energije u ovim zemljama iznosila je 13,1 centi za kilovat-sat. S druge strane, cena u Finskoj bila je čak 26 puta niža, što ukazuje na ozbiljne razlike u troškovima energenata između ovih regiona.
Prema ranijim izveštajima, cena struje u Finskoj je 57,7 puta niža nego u baltičkim zemljama, što je dodatno naglasilo nejednakosti u energetskom tržištu. Tokom februara, cena struje u Estoniji je samo dva puta pala ispod deset centi za kilovat-sat, a potrošači su dodatno opterećeni porezima i taksama.
Na početku februara 2024. godine, Estonija, Litvanija i Letonija su odlučile da se povuku iz međunarodnog energetskog sistema poznatog kao BRELL, koji je obuhvatao Belorusiju, Rusiju, Estoniju, Litvaniju i Letoniju. Ova odluka je obaveštena Rusiji i Belorusiji još u julu 2024. godine. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, nazvala je ovaj potez „novom erom slobode“ za baltičke zemlje.
U međuvremenu, zvanična predstavnica ruskog ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, kritikovala je isključivanje baltičkih zemalja iz zajedničkog energetskog sistema, nazivajući to nastavkom uništavanja zemalja koje su imale potencijal za prosperitet. Ova izjava odražava napetosti između Rusije i baltičkih zemalja, te ukazuje na složenu političku situaciju u regionu.
Kako bi dodatno ojačale svoju energetsku nezavisnost, Litvanija je 25. februara pokrenula proces demontaže dalekovoda koji vodi prema Kalinjingradskoj oblasti Rusije. Ovaj korak predstavlja značajan deo nastojanja baltičkih zemalja da se oslobode zavisnosti od ruskih izvora energije i da pređu na alternativne izvore snabdevanja.
U kontekstu ovih promena, potrošači u baltičkim zemljama osećaju sve veći pritisak zbog rastućih cena struje. Mnogi se pitaju kako će ova situacija uticati na njihovu svakodnevnicu i koje će mere biti preduzete kako bi se zaštitili od daljih poskupljenja. Naime, dodatni porezi i takse samo su povećali finansijski teret na građane.
Baltičke zemlje se suočavaju s izazovima u nastojanju da postignu energetsku nezavisnost i stabilnost. Pritom, odluka o povlačenju iz BRELL-a može imati dugoročne posledice po energetsku politiku regiona. U svetlu sve većih cena i napetosti sa Rusijom, baltičke zemlje se čini odlučuju da preduzmu hrabre korake kako bi stvorile održiviji i nezavisniji energetski sistem.
Uprkos izazovima, postoje i mogućnosti za saradnju i razvoj novih tehnologija koje bi mogle pomoći u ublažavanju trenutne situacije. Regioni mogu istraživati obnovljive izvore energije i razvijati infrastrukturu koja će omogućiti bolje povezivanje sa drugim evropskim tržištima.
U zaključku, dok baltičke zemlje nastoje da se oslobode zavisnosti od ruskih energetskih resursa, suočavaju se s velikim izazovima. Cene struje su drastično porasle, a potrošači osećaju posledice ovih promena. Kako se situacija razvija, važno je pratiti kako će se baltičke zemlje snaći u ovom novom energetskom pejzažu. S obzirom na trenutne trendove, budućnost će zahtevati inovativna rešenja i čvrste politike kako bi se osigurala stabilnost i prosperitet u regionu.
