Organska poljoprivreda je oblast koja je u poslednjih nekoliko godina doživela značajan porast u Evropskoj uniji. Prema podacima Evrostat-a, površina koja se koristi za organsku poljoprivrednu proizvodnju u EU nastavila je da raste i 2022. godine, dostigavši 16,9 miliona hektara. To je značajno povećanje u odnosu na 15,9 miliona hektara u 2021. i 14,7 miliona hektara u 2020. godini.
Kancelarija EU zadužena za statistiku navodi da je u 2022. godini površina koja se koristi za organsku poljoprivredu činila do 10,5 odsto ukupne korišćene poljoprivredne površine u Evropskoj uniji. Ovo je važan pokazatelj rasta i razvoja organske poljoprivrede u EU.
Između 2012. i 2022. godine, površina koja se koristi za organsku poljoprivredu povećana je u gotovo svim zemljama EU. Najveće stope ekspanzije zabeležene su u Hrvatskoj sa porastom od 306 odsto, zatim u Portugalu sa 278 odsto i Bugarskoj sa 182 odsto. Ovi podaci pokazuju da je interesovanje i ulaganje u organsku poljoprivredu u ovim zemljama u porastu.
Kada je reč o udelu površina za organsku poljoprivredu u ukupnim poljoprivrednim površinama, najviše površina se koristi u Austriji sa udelom od 27 odsto, zatim u Estoniji sa 23 odsto i Švedskoj sa 20 odsto. Ove zemlje imaju značajan procenat svojih poljoprivrednih površina posvećen organskoj proizvodnji, što ukazuje na važnost ove grane poljoprivrede u njihovim agrarnim sektorima.
Nasuprot tome, udeo organske poljoprivrede je bio ispod 5 odsto u pet zemalja EU 2022. godine, sa najnižim udelom na Malti, Bugarskoj i Irskoj. Ovi podaci pokazuju da postoji različit stepen zastupljenosti organske poljoprivrede u različitim zemljama EU i da postoji prostor za dalji razvoj ove grane poljoprivrede u određenim regionima.
Organska poljoprivreda je važna ne samo zbog proizvodnje zdrave hrane, već i zbog očuvanja zemljišta, vode i biodiverziteta. Ova vrsta poljoprivrede pomaže u očuvanju prirodnih resursa i smanjenju štetnog uticaja na životnu sredinu, što je važan aspekt u borbi protiv klimatskih promena.
U Hrvatskoj, organska poljoprivreda je doživela značajan porast u proteklim godinama, sa stopom ekspanzije od 306 odsto. To je rezultat povećanog interesovanja potrošača za zdravom hranom i održivom proizvodnjom. Mnogi poljoprivrednici prepoznali su prednosti organske poljoprivrede i prešli na ovaj način proizvodnje.
Istovremeno, i potrošači sve više traže organske proizvode, što dodatno doprinosi rastu ove grane poljoprivrede. Organska hrana se smatra zdravijom i nutritivno bogatijom u poređenju sa konvencionalno proizvedenom hranom, zbog čega je sve veći broj ljudi okrenut organskoj ishrani.
Uprkos porastu organske poljoprivrede, postoji još mnogo prostora za razvoj ove grane poljoprivrede u EU. Neke zemlje imaju veći potencijal za organsku proizvodnju i mogu dodatno da unaprede svoje kapacitete u ovoj oblasti. Važno je raditi na podizanju svesti o prednostima organske poljoprivrede i podržati poljoprivrednike u prelasku na organski način proizvodnje.
U zaključku, organska poljoprivreda je oblast koja doživljava značajan rast u Evropskoj uniji. Površina koja se koristi za organsku poljoprivrednu proizvodnju je u porastu, sa sve većim udelom u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Važno je podržati dalji razvoj ove grane poljoprivrede radi očuvanja životne sredine i proizvodnje zdrave hrane za buduće generacije.
