Policija je nakon dva meseca od pronalaska beživotnih tela Džina Hekmena i Betsi Arakave objavila seriju dokumenata i fotografija koje otkrivaju detalje iz njihovog svakodnevnog života, uključujući razmenu ljubavnih poruka. Ovi materijali pružaju uvid u njihov odnos i intime koje su delili, kao i u Hekmanovo stanje tokom poslednjih godina njegovog života, kada se borio sa Alchajmerovom bolešću.
U jednoj od pronađenih beleški, Hekman se zahvaljuje svojoj supruzi na pomoći u pripremi večere za njen rođendan. U poruci je napisao: „Dobro jutro. Srećan ti nekoliko dana zakasneli rođendan. Žao mi je zbog večere i što sam morao da tražim tvoju pomoć, iako sam to cenio. Volim te i momke, Dž.” Ovaj iskren i emotivan ton ukazuje na duboku ljubav i brigu koju je osećao prema svojoj supruzi.
U drugoj poruci, Hekman naziva Betsi „divnom devojkom“ i izražava svoja osećanja prema njoj i njihovim psima, koje je nazvao „mali momci“. Ovaj termin pokazuje koliko su im njihovi ljubimci bili važni i kako su činili deo njihove porodice. Hekmanove poruke nisu samo ljubavne, već i humoristične, što dodatno osvetljava njegov karakter.
U jednoj belešci, Hekman aludira na svoje zdravstveno stanje i svoje borbe s Alchajmerovom bolešću. „Ho, ho, idem da vidim Čarobnjaka iz Ačija, Paukija… Ona me ubode ovde, ubode onde, ubode me skoro svuda (skoro). Ali preživim, jer sam i dalje živ. (Ali ponekad jedva). Ljubav, Dž.” Ovaj humoristični pristup njegovom stanju ukazuje na njegovu hrabrost i sposobnost da se suoči s teškim situacijama uz osmeh.
U još jednoj poruci, Hekman se šali na svoj račun, pišući: „Idem do one zgrade iza mesta sa toplom vodom gde sediš, i radim ono što ljudi rade u takvim zgradama, možda ću se setiti kad stignem tamo.“ Ova poruka pokazuje njegovu sposobnost da se nasmeje čak i u teškim trenucima, što je karakteristika koja ga je pratila tokom života.
Na osnovu objavljenih dokumenata, može se primetiti da su Hekman i Arakava imali blizak i ljubavan odnos, uprkos izazovima s kojima su se suočavali. Njihova svakodnevna komunikacija otkriva kako su se oslanjali jedno na drugo i kako su zajedno prolazili kroz različite životne situacije.
Hekmanove beleške takođe osvetljavaju njegovu borbu sa Alchajmerovom bolešću, koja je uticala na njegovu sposobnost da se seti svakodnevnih stvari. Ipak, njegova sposobnost da izrazi ljubav i brigu prema svojoj supruzi i dalje je bila prisutna, čak i u trenucima kada je bilo teško.
Uprkos tragičnom ishodu njihovih života, ove poruke i beleške ostavljaju snažan utisak o ljubavi i posvećenosti koja je postojala između Džina Hekmena i Betsi Arakave. Njihova priča služi kao podsećanje na važnost međusobne podrške i ljubavi u teškim vremenima.
Dok se svet seća Džina Hekmena i Betsi Arakave, njihova svakodnevica, ispunjena ljubavnim porukama i humorom, ostaje kao testament njihovoj vezi i životu koji su zajedno delili. Policijski izveštaji i dokumenti pružaju uvid u intimne trenutke koje su delili, a njihova ljubav će zauvek ostati urezana u sećanju onih koji su ih poznavali.
