Evropska centralna banka (ECB) je danas smanjila svoje referentne kamatne stope, uz glavnu stopu koja će od 23. avgusta iznositi samo 2,25%. Ovaj potez predstavlja nastavak trenda smanjenja cena novca u evrozoni, koji je započet u septembru 2023. godine, kada je poslednji put povećana kamata na 4%. Tokom prošle godine, kamata je bila ispod 4%, a ove godine je pala ispod 3%.
Smanjenje kamatnih stopa ECB-a ima direktan uticaj na komercijalne banke, koje prilagođavaju svoje kamate u skladu sa promenama referentnih stopa. Popularni indeks euribor, koji se koristi za određivanje kamatnih stopa na varijabilne kredite, prati ovaj pad gotovo identično. Na primer, šestomesečni euribor trenutno iznosi 2,19% i očekuje se da će uskoro reflektovati poslednje promene ECB-a.
Ovaj razvoj situacije je pozitivna vest za sve zadužene u evrima u Srbiji, jer bi njihovi krediti mogli pojeftiniti, smanjujući kamatne stope za otprilike 0,25 procentnih poena. Ipak, podaci Narodne banke Srbije ukazuju na to da ne prate sve banke jednako kretanje euribora. Na primer, prosečna ponderisana kamatna stopa na keš kredite sa ročnošću od jedne do pet godina ostala je „zaglavljena“ na 3,5% od marta 2024. godine, uprkos konstantnom padu euribora.
Situacija sa stambenim kreditima je još nepovoljnija, s obzirom na to da su kamatne stope sada više (5,02%) nego što su bile u septembru 2023. godine. Ova razlika ukazuje na to da iako su kamate ECB-a i euribora u padu, neke banke u Srbiji ne prenose ove uštede na svoje klijente u punoj meri.
Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, pohvalila je bankarski sektor zbog umerenog rasta profita od kamata, ali se postavlja pitanje da li su sve banke slične u svom pristupu. Iako je umereni rast profita od 2,5% godišnje pohvalan, očigledno je da neke banke ne prate iste standarde kao druge.
Pitanje koje se postavlja je hoće li kamate banaka na devizne kredite padati u Srbiji u budućnosti. Ovo zavisi od ekonomske situacije u Evropi i globalno, kao i od odluka ECB-a. Na konferenciji za štampu, predsednica ECB-a, Kristin Lagarde, navela je da se ekonomija evrozone postepeno oporavlja, ali su izgledi za privredni rast pogoršani usled rastućih trgovinskih tenzija.
Inflacija u evrozoni je pala na 2,2% u martu, što je ispod srednjeročnog cilja od 2%. Međutim, neizvesnost koja dolazi iz trgovinskih ratova, posebno onih koje vodi SAD, može imati značajan uticaj na inflaciju. Cena energije je opala, ali su cene hrane porasle, što ukazuje na kompleksnost trenutne ekonomske situacije.
Dok se potrošnja smanjuje zbog straha građana od budućnosti, fragmentacija globalnih lanaca snabdevanja može povećati inflaciju zbog rasta uvoznih cena. Takođe, predviđeni rast potrošnje na odbranu i infrastrukturu može doprineti inflaciji na srednji rok.
Na pitanje o budućim kretanjima kamatnih stopa, Lagarde je odgovorila da trenutna situacija ostaje neizvesna i da će više informacija biti dostupno od sredine jula, kada ističe 90 dana suspenzije povećanja carina od strane SAD. Ova neizvesnost u trgovinskim odnosima i ekonomskoj stabilnosti čini teško predvideti kako će se kamate razvijati u narednom periodu, što stvara dodatnu zabrinutost među potrošačima i investitorima.
U zaključku, iako je smanjenje kamatnih stopa ECB-a pozitivno za zadužene u evrima, stvarna situacija na tržištu u Srbiji ukazuje na to da ne može svako uživati u tim benefitima. Očekivanja o daljem razvoju situacije ostaju nejasna, dok se globalni ekonomski faktori nastavljaju menjati.
