Svetska potrošnja vina u 2024. godini pala je na najniži nivo za više od šest decenija, saopštila je Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino (OIV). Ovaj pad potrošnje dolazi kao rezultat kombinacije faktora, uključujući klimatske promene, američke carine i promene u navikama potrošača. OIV ukazuje na moguće dodatne rizike po industriju, koji bi mogli dodatno pogoršati situaciju.
Prema podacima OIV-a, ukupna globalna potrošnja vina iznosila je prošle godine 214,2 miliona hektolitara, što predstavlja pad od 3,3% u odnosu na 2023. godinu. Ovaj nivo potrošnje je najniži od 1961. godine, kada je zabeleženo 213,6 miliona hektolitara. U isto vreme, globalna proizvodnja vina pala je za 4,8%, dostigavši 225,8 miliona hektolitara, što takođe predstavlja najniži nivo u više od 60 godina.
Šef sektora za statistiku u OIV-u, Đorđo Delgroso, naglasio je da je industriju vina pogodila „savršena oluja“ – zabrinutost za zdravlje, inflacija, geopolitičke nestabilnosti i dugoročne promene u potrošačkom ponašanju. Izveštaj OIV-a pokazuje da je od 2019. i 2020. godine do danas potrošnja vina opala za 12%, dok je prosečna cena boce porasla za oko 30%.
Najveće tržište vina na svetu, Sjedinjene Američke Države, beleži pad potrošnje od 5,8%, dostigavši 33,3 miliona hektolitara. Delgroso je ukazao da bi carine koje je uveo bivši američki predsednik Donald Tramp mogle dodatno uticati na industriju. U Kini, prodaja vina još uvek nije dostigla nivo pre pandemije korona virusa, dok je u Evropi, koja čini skoro polovinu svetskog tržišta, potrošnja pala za 2,8%.
U Francuskoj, koja je poznata po svom vinu i vinarstvu, zabeležen je pad od 3,6%. S druge strane, Španija i Portugal su jedine zemlje u kojima je potrošnja porasla. Proizvodnja vina dodatno je pogođena nepovoljnim vremenskim uslovima, uključujući obilne padavine i suše.
Italija je i dalje vodeći svetski proizvođač vina sa 44 miliona hektolitara, dok je proizvodnja u Francuskoj pala za 23%, na 36,1 milion hektolitara, što je najniži nivo od 1957. godine. Španija je proizvela 31 milion hektolitara, dok je proizvodnja u Sjedinjenim Američkim Državama opala za 17,2%, na 21,1 milion hektolitara, što se uglavnom objašnjava ekstremnim vrućinama.
OIV napominje da ne može sa sigurnošću da predvidi da li će potrošnja vina ponovo rasti. Kompanije iz industrije, poput francuskog lanca vinoteka „Nicolas“, ukazuju na „generacijsku promenu“ u odnosu prema alkoholu, što dodatno komplikuje situaciju.
Sve ove promene u potrošnji i proizvodnji vina ukazuju na značajne izazove sa kojima se industrija suočava. Klimatske promene, ekonomski faktori i promene u društvenim normama stvaraju kompleksnu sliku koja može uticati na budućnost vinske industrije. U svetlu ovih izazova, proizvođači i distributeri vina moraju se prilagoditi novim uslovima kako bi preživeli i prosperirali u sve konkurentnijem tržištu.
Ova situacija može imati dugoročne posledice ne samo na vinsku industriju, već i na ekonomije zemalja koje se oslanjaju na proizvodnju vina kao ključnu komponentu svojih ekonomskih aktivnosti. U svetlu ovoga, važno je pratiti promene u potrošačkim navikama i tržišnim uslovima kako bi se osigurala održivost i rast vinske industrije u budućnosti.
