Premijer Nikol Pašinijan tvrdi da ne vidi potrebu za održavanjem referenduma o pristupanju Jermenije Evropskoj uniji. On je izjavio da kao zvaničnik Jermenije već zna mišljenje naroda te zemlje o ovom pitanju. Pašinijan je govorio na Jermenskom demokratskom forumu u Jerevanu i istakao da je Jermenija spremna da bude što bliže Evropskoj uniji.

Prema njegovim rečima, Jermenija je već jasno izrazila političku volju da se približi Evropskoj uniji. Pašinijan je naglasio da, ukoliko ne veruje da narod Jermenije podržava ovu politiku, ne bi je ni promovisao. Takođe je dodao da, ukoliko bi narod bio protiv, više ne bi bio premijer.

Jermenija je zemlja koja se geopolitički nalazi u blizini Evropske unije, ali je istorijski bila pod snažnim uticajem Rusije. U poslednjim godinama, Jermenija je pokazala sklonost ka većem približavanju Evropskoj uniji i sarađivala je sa EU na različitim projektima. Međutim, ulazak u Evropsku uniju zahteva određene reforme i prilagođavanja koje zemlja mora da sprovede.

Odluka o pristupanju Evropskoj uniji se ne donosi olako, jer to podrazumeva promene u političkom, ekonomskom i društvenom sistemu zemlje. Mnoge zemlje koje su postale članice EU prošle su kroz dugotrajan proces prilagođavanja kako bi ispunile uslove za članstvo.

Jermenija je već pokazala spremnost da sprovede reforme i da se približi Evropskoj uniji, ali odluka o članstvu zahteva podršku većine građana. Pašinijan je uveren da većina stanovnika podržava ovaj put, pa ne smatra da je potreban referendum.

Jermenija ima bogatu istoriju i kulturu, ali je suočena sa izazovima koji proizilaze iz političkih i ekonomskih promena u regionu. Ulazak u Evropsku uniju može doneti nove mogućnosti, ali i obaveze za jermensku vladu i građane.

Evropska unija je savez zemalja koje teže zajedničkim vrednostima, kao što su demokratija, sloboda i prosperitet. Članice EU dele zajedničke politike u mnogim oblastima, poput trgovine, zaštite životne sredine i prava građana.

Pristupanje EU može doneti Jermeniji veću ekonomsku stabilnost, bolje uslove za izvoz robe i usluga, kao i veću podršku za reforme u oblasti pravde, borbe protiv korupcije i zaštite ljudskih prava. Međutim, ulazak u Evropsku uniju zahteva i određene ustupke, kao što su slobodna konkurencija, otvaranje tržišta i harmonizacija zakonodavstva sa standardima EU.

Šta god da se odluči, Jermenija će se suočiti sa izazovima i prilikama koje donosi proces približavanja Evropskoj uniji. Pašinijanova izjava o referendumu pokazuje da postoji široka podrška politici približavanja EU, ali ostaje otvoreno pitanje da li će ta podrška biti dovoljna za eventualno članstvo.

Kako se situacija bude razvijala, Jermenija će morati da sarađuje sa EU, ali i sa drugim zemljama i organizacijama kako bi postigla svoje političke, ekonomske i društvene ciljeve. Bilo da se odluči za članstvo u EU ili ne, Jermenija će nastaviti da gradi svoju budućnost u skladu sa svojim interesima i vrednostima.