Veliki broj Srba svakodnevno kupuje u pekarama, ne sluteći da je sve teže pronaći dobrog pekara, čija plata može dostići i 200.000 dinara. U Beogradu, kao i u gradovima širom Srbije, pekari se suočavaju sa ozbiljnim problemima oko nedostatka kvalifikovane radne snage, a posebno se ističe manjak pekara.
Iako su plate za ovaj posao na visokom nivou, čak i početnici ne žele da se prihvate posla koji nudi zaradu od oko 1.000 evra, osmočasovno radno vreme, i dva dana odmora nedeljno. Ovo je zabrinjavajuće za vlasnike pekara, koji se trude da obezbede kvalitetne radnike.
Naser Idrizović, vlasnik pekare iz Mladenovca, zapošljava više od 100 radnika, uključujući pekare, radnike u maloprodaji i ugostiteljstvu. Pre deset godina, kako kaže, nije mogao ni da zamisli da će doći do ovakvog problema sa nedostatkom radnika. „Nije problem samo u pekarima; radnika generalno nema ni u drugim sektorima“, naglašava Idrizović.
On trenutno traži magacionera koji bi mogao da zaradi više od 100.000 dinara, ali i dalje ne može da ga pronađe. Idrizović se trudi da obezbedi što bolje uslove za svoje radnike, prateći porodičnu atmosferu u firmi. U njegovoj pekari su prešli na petodnevni rad sa platama između 120.000 i 200.000 dinara, uz dodatne beneficije kao što su plaćanje kao visokoobrazovanih radnika.
Da bi zadržao radnike, Idrizović smatra da društvo mora da se uključi u očuvanje zanatlija. On ističe važnost stimulacije radnika i ulaganja u njih, kako bi se stvorila stabilna radna okolina. Takođe, on je odlučio da svakog meseca daje stimulaciju učeniku iz Smederevske Palanke koji je na praksi u njegovoj pekari. Ova motivacija dovela je do povećanja truda i želje učenika da se zaposli nakon završetka školovanja.
Kada je reč o zadržavanju radnika, Idrizović ističe da im pruža „svetske uslove“ rada, domaćinskim odnosom i ambijentom bez pritiska. „Imaju sve uslove kao da rade u državnom sektoru, a ne u pekari“, dodaje on. Kritikuje trenutni sistem gde cena hleba ne prati realne troškove poslovanja, i ukazuje na neodrživost trenutne situacije.
Na primer, prilikom posete jednoj pekari u Valensiji, primetio je da je vekna zanatskog hleba koštala između 8 i 12,5 evra, dok su plate radnika bile slične onima u Srbiji. Idrizović se zalaže za to da svi u proizvodnom lancu dobiju pravednu naknadu za svoj rad, kako bi se stvorio održiv ekonomski model.
Prema njegovim rečima, većina pekara se slaže sa ovim stavovima. Pre desetak godina, vlasnici su mogli lako da se reše nezadovoljnih radnika, dok je danas situacija potpuno drugačija. „Sada vlasnik mora da prebroji do 10 pre nego što nešto kaže, jer ako pekar ode, teško će naći novog“, objašnjava Idrizović, ukazujući na ozbiljnost problema sa nedostatkom radne snage.
U svetlu ovih izazova, očigledno je da se pekarstvo u Srbiji suočava sa ozbiljnim preprekama, a vlasnici pekara su primorani da preispitaju svoje strategije kako bi privukli i zadržali radnike u ovom sektoru.
