Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, ukazuje na to da je Srbija, nekadašnji lider u evropskim integracijama, sada na začelju među kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji. Štiplija naglašava da, uprkos brojnim obećanjima, od početka godine nije postignut nikakav napredak na putu Srbije ka punopravnom članstvu.
Prema njegovim rečima, to što Evropska unija nije primila nove članice ne znači da su zemlje regiona stagnirale. „Kada su se vrata EU odškrinula i kada postoji mogućnost da bar dve zemlje postanu članice do 2030. godine, jasno je da su države koje bi to mogle brže ostvariti, poput Crne Gore, na putu ka uspehu, dok Srbija stagnira,“ ističe on.
Srbija je, kako primećuje, od nekadašnjeg „frontranera“ evropskih integracija stigla do samog začelja. Dok Albanija i Crna Gora beleže konkretan napredak, Srbija ne koristi prednost koju ima, iako je godinama u pregovorima. Bosna i Hercegovina, s druge strane, još nije ni započela pregovore.
Todorović Štiplija dodaje da je trenutni zamah evropskih integracija u regionu više rezultat geopolitičkih okolnosti nego stvarnih reformi. Nakon ruske agresije na Ukrajinu, proširenje EU postalo je deo bezbednosne politike. Čak su i skeptične članice, poput Francuske, promenile pristup, ali to nije donelo promene u Srbiji.
On dalje ističe da Srbija koristi spoljno-političke teme kao izgovor za unutrašnju stagnaciju. Pitanje Kosova i sankcije Rusiji postale su novi štit protiv očekivanih reformi. Bez napretka u oblasti vladavine prava, koja je ključna za poglavlja 23 i 24, članstvo ostaje daleki san.
U kontekstu drugih zemalja regiona, Crna Gora se ističe kao lider u evropskim integracijama. Prema rečima ministarke evropskih poslova Majde Gorčević, Crna Gora bi mogla ispuniti sve preduslove za članstvo već 2027. godine. Ova izjava dolazi nakon što je prošle nedelje usvojena deklaracija u Evropskom parlamentu koja je pružila političku podršku Crnoj Gori, što se smatra značajnim napretkom.
Gorčević takođe naglašava da Hrvatska nije blokirala Crnu Goru na evropskom putu i da je važno rešiti postojeća pitanja koja su neodređena godinama. Nova metodologija pristupa, koja omogućava svakoj zemlji kandidatu da krene svojim putem, dodatno motiviše zemlje kao što je Crna Gora da nastave sa reformama.
S druge strane, situacija u Bosni i Hercegovini je mnogo složenija. Dejan Šajinović, novinar Nezavisnih novina, ukazuje na to da je nakon dobijanja pregovaračkog statusa prošlo više od godine, a da nije bilo značajnih pomaka ka članstvu. Evropski put BiH zavisi od političke volje EU, a trenutne političke elite u zemlji ne pokazuju sposobnost za reforme.
Šajinović ističe da je pregovarački status koji je BiH dobila više rezultat geopolitičkih kalkulacija nego stvarne političke zrelosti. On naglašava da EU želi da pokaže svoj uticaj na Balkanu, ali BiH ne koristi tu priliku.
On dodaje da je evropski put postao kolateralna šteta političke krize u zemlji. Koalicija na nivou BiH se raspala, a pokušaji formiranja nove vlasti idu sporo i bez značajnih rezultata. EU jasno vidi da bez čvrste vlasti i utvrđenog pravca napredka neće biti.
U zaključku, dok Srbija stagnira i ne koristi svoju prednost, Crna Gora beleži napredak, dok Bosna i Hercegovina ostaje u zastoju. Sve to ukazuje na različite pristupe i političke volje u zemljama regiona, što dodatno komplikuje proces evropskih integracija.
