Ministar spoljnih poslova Marko Đurić je danas uputio otvoreno pismo međunarodnim organizacijama, izražavajući zabrinutost zbog višednevne blokade Radio-televizije Srbije (RTS). U pismu, Đurić poziva sve institucije, međunarodne organizacije i građane da pruže podršku medijima kao jednom od ključnih stubova društva u svakoj državi.
U svom obraćanju, Đurić naglašava da situacija oko RTS-a izaziva zabrinutost na nacionalnom i međunarodnom nivou. On smatra da je izuzetno važno da međunarodna zajednica bude obaveštena o trenutnim dešavanjima, jer RTS, kao javni servis, igra ključnu ulogu u informisanju građana i obezbeđivanju pluralizma mišljenja. „Njena sloboda i nezavisnost su temelji demokratskih vrednosti i prosvećenog društva“, ističe Đurić.
Ministar se osvrće na izazove sa kojima se RTS suočava, ukazujući na to da blokada ne samo da ometa rad ovog medija, već može imati dalekosežne posledice po medijsku scenu, slobodu izražavanja, javna prava na informisanje i demokratiju u Srbiji. U pismu se, pored toga, naglašava da su novinari RTS-a uskraćeni za slobodu kretanja i da su im ugrožena lična prava.
Đurić je istakao da je novinarima onemogućen pristup osnovnim životnim namirnicama, a zabrinjavajuće je i to što su svakodnevno izloženi ličnim pretnjama, čime im se direktno crta meta na čelo. „Ovakvim postupcima prekršeni su ne samo zakoni Srbije, već i međunarodno pravo i sve demokratske norme“, dodaje on, pozivajući međunarodnu zajednicu da se jasno i javno oglasi protiv ovakvih kršenja ljudskih prava i načela demokratije.
Ministar je naglasio da blokade i ugrožavanje osnovnih profesionalnih i ličnih prava ne mogu biti put ka rešenju trenutnih tenzija, posebno imajući u vidu da su javnost i institucije osnovni stubovi demokratije u Srbiji. „Svi relevantni akteri — institucije, međunarodne organizacije i građani Srbije — treba da pruže podršku medijima kao jednom od ključnih stubova društva“, poručio je Đurić.
Ova situacija dolazi u trenutku kada je sloboda medija u Srbiji već bila predmet međunarodne kritike. Organizacije za ljudska prava i novinarska udruženja često ukazuju na pritiske i pretnje kojima su izloženi novinari, što dodatno podstiče strah od cenzure i smanjenja slobode izražavanja.
U poslednjih nekoliko meseci, bilo je više izveštaja o napadima na novinare i blokadama koje se odnose na različite medijske kuće u Srbiji. Ovakvi događaji pokreću pitanja o stanju demokratije i ljudskih prava u zemlji, a Đurićevo pismo može se smatrati pozivom na akciju za zaštitu slobode medija i prava novinara.
Reakcije međunarodne zajednice na Đurićevo pismo biće ključne za dalji razvoj situacije. Ako međunarodne organizacije odluče da se uključe u rešavanje ovog problema, to bi moglo doneti dodatni pritisak na vlasti u Srbiji da preispitaju svoje postupke prema medijima i novinarima.
U zaključku, Đurićevo otvoreno pismo ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za kolektivnom podrškom medijima, koji su od suštinske važnosti za demokratiju i informisanost građana. Ovaj apel može predstavljati prvi korak ka jačanju zaštite slobode medija u Srbiji, ali i signal da međunarodna zajednica prati situaciju i spremna je da reaguje na bilo kakve pokušaje suzbijanja slobode izražavanja.
