Programeri su ponovo na vrhu liste najplaćenijih zanimanja u Srbiji, prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku. U februaru 2024. godine, prosečna neto plata programera iznosila je 288.617 dinara, dok su plate zaposlenih u sektorima proizvodnje koksa i derivata nafte, kao i radnika u eksploataciji sirove nafte i gasa, koje su u januaru bile veće od plata programera, u februaru doživele značajno smanjenje.
Prosečne plate u proizvodnji koksa i derivata nafte pale su sa 332.994 dinara u januaru na 179.394 dinara u februaru, dok su radnici u eksploataciji sirove nafte i gasa imali pad sa 297.143 dinara na 155.864 dinara. Ovi podaci ukazuju na dinamiku na tržištu rada i promene u potražnji za radnom snagom u različitim sektorima.
Osim programera, delatnosti naučno istraživanje i razvoj, kao i vazdušni saobraćaj, takođe beleže visoke prosečne plate. U naučnoj istraživačkoj delatnosti prosek iznosi 203.079 dinara, dok zaposleni u vazdušnom saobraćaju zarađuju prosečno 225.994 dinara. Ovi sektori privlače visoko obrazovane stručnjake i predstavljaju ključne oblasti za ekonomski razvoj.
U poređenju sa tim, prosečne plate u poljoprivredi iznose 81.682 dinara, dok su u rudarstvu 132.942 dinara. Građevinarstvo beleži prosek od 86.773 dinara, dok u prerađivačkoj industriji, koja zapošljava veliki broj radnika, prosek iznosi 91.475 dinara. Ovi podaci ukazuju na to da, iako su plate u ovim sektorima niže u poređenju sa IT sektorom, imaju značajnu ulogu u zapošljavanju.
S druge strane, zaposleni u uslužnim delatnostima su sa prosekom od 57.916 dinara na dnu liste. U sektoru pripreme i posluživanja hrane i pića, prosek iznosi 59.639 dinara, dok zaposleni u popravci računara i ličnih predmeta zarađuju u proseku 63.050 dinara. Prerada drveta i srodne delatnosti beleže prosek od 62.137 dinara. Ovi podaci sugerišu da su uslužni sektor i sektori sa nižim kvalifikacijama suočeni sa izazovima u pogledu plata i radnih uslova.
Pad plata u industrijama kao što su proizvodnja koksa i eksploatacija nafte može biti rezultat promena u globalnom tržištu, kao i varijacija u potražnji za energentima. Ovaj trend može uticati na ekonomiju i zapošljavanje u ovim oblastima, dok IT sektor nastavlja da raste i privlači nove talente.
Važno je napomenuti da se plate u različitim sektorima ne kreću samo na osnovu potražnje, već i na osnovu nivoa obrazovanja, stručnosti, kao i specifičnih veština koje radnici poseduju. Programeri, kao i stručnjaci u naučnom istraživanju, često imaju višegodišnje obrazovanje i specijalizovane veštine, što ih čini izuzetno traženim na tržištu.
U zaključku, trenutno stanje na tržištu rada u Srbiji ukazuje na velike razlike u platama među različitim sektorima. Dok programeri i stručnjaci u nauci uživaju visoke plate, radnici u uslužnim delatnostima i niže kvalifikovanim sektorima suočavaju se sa izazovima. Ove informacije su važne za razumevanje ekonomskih trendova i budućih mogućnosti u Srbiji. Na osnovu ovih podataka, može se očekivati da će IT sektor i dalje dominirati, dok će ostali sektori morati da se prilagode novim ekonomskim realnostima.
