Nakon nedavne odluke Vlade o povećanju plata najviših državnih zvaničnika, premijer Andrej Plenković postaje jedan od najplaćenijih sa primanjima koja će iznositi 5.534 evra neto, što je za 2.274 evra više nego sada. Kroz ovo povećanje, Plenković će dobiti povišicu u visini cele jedne prosečne neto plate plus dodatnih 950 evra, postajući jedan od najbolje plaćenih premijera u EU državama sličnog standarda.
Ova tema plata premijera, ministara i drugih državnih zvaničnika je otvorena već u maju ove godine. Prema računici portala Index, premijer Plenković je tada imao 2,2 puta veću platu od prosečne u Hrvatskoj, u bruto iznosu. U neto iznosu je plata premijera Plenkovića tada bila viša 2,46 puta, a sada će biti više nego četiri puta, što ga čini jednim od najbolje plaćenih premijera u EU državama sličnog standarda.
U poređenju s ostalim premijerima u EU državama sličnog standarda, mađarski premijer Viktor Orban ima najveću platu bruto 16.000 evra mesečno, dok premijer Slovačke Robert Fico ima 11.000 evra, a Češke Petr Fiala 10.800 evra. Plenković će s novim rastom plate postati jedan od najbolje plaćenih, nakon trojice nabrojanih, sa ukupnom platom u bruto iznosu 9.367 evra.
U poređenju sa susednom Slovenijom, koja je društveno-ekonomski naprednija, premijer Plenković će imati značajno veću platu. Prosečna mesečna neto plata u Sloveniji iznosi 2.333 evra, dok je u Hrvatskoj 1.834 evra. Slovenija takođe ima nižu stopu rizika od siromaštva i manju nezaposlenost u odnosu na Hrvatsku.
Kada je reč o Italiji, premijer Đorđa Meloni će imati nižu platu u odnosu na premijera Plenkovića, iako je država daleko razvijenija, ali sa većom stopom rizika od siromaštva i nezaposlenosti. Estonija je takođe povećala platu premijera, ali po sili zakona, bez „korekcije koeficijenata“.
Iako su neke od ovih zemalja slične Hrvatskoj po BDP-u po stanovniku, neke imaju niže plate, dok su društveno-ekonomski pokazatelji drugačiji. Ova nova odluka Vlade je izazvala kontroverze i rasprave o pravednosti povećanja plata najviših državnih zvaničnika u kontekstu ekonomske situacije u zemlji.
