Dok mnogi sanjaju o životu u velikim gradovima, pojedinci poput Zlatana Kučevića iz Velike Župe i Ljubisava Gojakovića iz Brodareva dokazuju da se i na selu može uspešno raditi i živeti. Plastenička proizvodnja povrća postala je temelj porodične egzistencije kako iskusnim domaćinima, tako i mladima koji se vraćaju svojim korenima.
Zlatan Kučević već decenijama razvija svoje imanje, koje danas broji čak 22 plastenika. U sezoni iz njih izlaze hiljade sadnica i tone kvalitetnog povrća. „Rasad za sadnju na otvorenom biće spreman oko 1. maja. Imamo stalne kupce kojima prodajemo sadnice, a pripremamo i sadnju za naše potrebe“, kaže Zlatan za RINU.
Prvi prihodi ove godine stižu od prodaje presade i mlade zelene salate, dok su redovi mladog kupusa već spremni, a paradajz i krastavac čekaju sadnju. „U šest plastenika biće zasađen paradajz, koji smo proizveli iz našeg rasada. Folija je već postavljena, a rupe su iskopane“, objašnjava on.
U poslu mu pomaže sin Sanel, student Poljoprivrednog fakulteta u Sarajevu, koji znanje sa fakulteta odmah primenjuje na porodičnom gazdinstvu. „Ako ste samouki, proces učenja i postizanja kvaliteta je duži. Školovanje olakšava put, jer teorijsko znanje možemo brzo primeniti u praksi“, ističe Sanel.
S druge strane, Ljubisav Gojaković iz Brodareva jedan je od sve većeg broja mladih koji su se, nakon školovanja u Beogradu, odlučili za povratak na selo i nastavak porodične tradicije. „Sve što proizvedemo u plastenicima, dalje plasiramo na tržište. Pored rasada, uzgajamo paradajz, krastavac, papriku, dinju, lubenicu i tikvicu, a pravimo i zimnicu“, kaže Ljubisav.
Na imanju Gojakovića godišnje se proizvede desetine tona povrća, a proizvod stiže i na tržišta širom Evrope. Trenutno je u toku priprema za sadnju, a rasad je već spreman. „Paprike proizvedemo oko stotinu hiljada komada, dok paradajza, krastavaca, dinja, tikvica i lubenica proizvedemo oko 15 hiljada saksija“, dodaje Ljubisav.
U poslu mu pomaže i otac Dušan, koji primećuje da se proizvodnja rasada danas značajno razlikuje u odnosu na vreme kada je on počinjao. Poljoprivrednici sa područja opštine Prijepolje mogu da računaju i na podršku lokalne samouprave, koja sprovodi javni poziv za nabavku novih plastenika, čime dodatno stimuliše razvoj sela.
„Interesovanje poljoprivrednika za nabavku plastenika je znatno povećano. Na nedavnom konkursu koji je realizovan sa Fondacijom Divac prijavilo se 106 kandidata, dok ih je prošle godine bilo 74“, navodi Sanel Dizdarević, član Opštinskog veća u Prijepolju zadužen za poljoprivredu.
Zlatan i Ljubisav dokazuju da selo ima budućnost kada se u njega ulaže znanje, rad i ljubav. Ovi vredni domaćini ne samo da doprinose razvoju svojih zajednica, već i pokazuju kako se uz pravilnu strategiju i posvećenost može postići uspeh čak i u ruralnim sredinama. U vremenu kada se mnogi sele u veće gradove u potrazi za boljim prilikama, njihova priča je inspiracija i podsticaj za sve koji razmišljaju o povratku korenima i započinjanju sopstvenog biznisa na selu.
Na ovaj način, ne samo da se očuvaju tradicije i vrednosti života na selu, već se i doprinosi održivom razvoju poljoprivrede u Srbiji. Sa podrškom lokalnih vlasti i sve većim interesovanjem mladih za poljoprivredu, budućnost ruralnih oblasti izgleda svetlije nego ikad.
