Tokom 2023. godine u saobraćaju je procesuirano je više od 1.400.000 različitih prekršaja, a preko pola miliona odnosi se na prekoračenje brzine, koji je, kako iz policije često kažu, „najveći ubica na putevima“.
Samo u Beogradu 51 kamera registruje prekoračenje brzine, a na četiri najprometnije raskrsnice postavljene su nove kamere, koje, kada MUP proceni, beleže i nepropisno korišćenje mobilnog telefona, nevezivanje pojasa i prolazak na crveno.
Kazne stižu na adresu prebivališta, a postoji posebna procedura ako prekršaj učini lice koje nije vlasnik vozila koji je zabeležen na kamerama MUP-a.
„Kada sistem za automatsku detekciju putem videonadzora usnimi vozilo koje je u prekršaju, na osnovu registarskog broja vozila, MUP poziva vlasnika vozila da se u zakonom predviđenom roku od osam dana izjasni o tome koje spornog dana u spornoj situaciji ovaj delikt počinio. Ukoliko to nije vlasnik vozila, vlasnik vozila je dužan da dostavi pisanu izjavu overenu kod notara od strane lica koja je tog spornog dana zapravo prekršaj učinila“, kaže za Euronews Srbija Dejan Stević potpukovnik Uprave saobraćajne policije.
Najčešći prekršaj u saobraćaju je prekoračenje brzine, a iz MUP-a kažu da je upravo brzina najveća ubica na putevima Srbije.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja smatra nove kamere sa automatskim beleženjem prekršaja izuzetno korisnim iz aspekta bezbednosti.
„Bitno je da pozicija tih kamera bude apsolutno javno dostupna i da vozači budu upoznati sa time na terenu jer one ne služe da povećaju broj kazni, već da smire saobraćaj i smanje mogućnosti nastavka saobraćanja nezgode“, ističe Okanović za Euronews Srbija.
Trenutno u Srbiji 131 kamera beleži ove vrste saobraćajnih prekršaja, a očekuje se da ih stigne još pre svega u veće gradove.
Kazne i do 140.000 dinara
Ukoliko osoba napravi prekršaj u tuđim kolima kazna nedostavljanja podataka o licu koje je izvršilo delo se kreće između 100.000 i 120.000 dinara.
Visina novčane kazne zavisi od težine učinjenog prekršaja. Najmanja kazna sledi za nevezivanje pojasa i korišćenje mobilnog telefona, dok prekoračenje brzine može da osiromaši vozačev džep za 140.000 dinara, ali i vozačku dozvolu za 15 kaznenih poena ukoliko prekoračenje brzine bude iznad 70 km na čas.
Ako dostavljanje kazne bude neuspešno više od dva puta, stiže i na oglasnu tablu MUP-a. Problem može da nastane kada građani ne prime blagovremene obaveštenje da su načinili prekršaj, a samim tim ni da se protiv njih vodi postupak. U takvim slučajevima čak i obična kazna za nepropisno parkiranje može da preraste u trošak kao za polovan auto.
Advokat Vladimir Miljević rekao je za Euronews Srbija da kada su u pitanju prekršaji koji su dokumentovani na uređajima za automatsku detekciju prekršaja, nažalost, ne postoji apsolutno pravilo u pogledu toga koliko će vremena proći dok na adresu vlasnika automobila stigne kazna.
„To može da bude i nekih 15 do 20 dana, a u praksi se dešavalo da to bude i preko 6 meseci. Tako da čak i blizu toga roka relativne zastarelosti koji je u našem zakonodavstvu propisan na godinu dana. Izvući neki zaključak o nekom univerzalnom pravilu je izuzetno teško jer je praksa u pozivanju vlasnika vozila prilično šarenolika“, kaže Miljević.
