Naišli ste na „kratkotrajnu povoljnu ponudu“, najverovatnije onlajn, za televizor, mobilni telefon ili računar, i sada valja dići kredit kako se ne bi propustila „akcija“.

Pred vama su dve mogućnosti – uzimanje gotovinske pozajmice od banke ili potrošačkog kredita – i šta je tu isplativije dilema je mnogih kupaca u žurbi.

Ali, nemojte da vas vreme koje otkucava do kraja popusta ili akcije, omete u tome da dobro uradite „domaći“ i sračunate sve troškove koje imate na putu do uživanja u nekakvim „živopisnim i nikad prirodnijim bojama“ ili „fantastičnoj dinamici“ slike na ekranu od 43 inča dok gledate prenos Lige šampiona ili novu seriju na Netfliksu. Jer, nije samo kamatna stopa, pa čak ni iznos mesečne rate, ono što bi trebalo da je presudno u donošenju odluke.

Potrošački krediti u principu nose manju nominalnu kamatnu stopu, odnosno trošak pozajmljivanja novca. Prema poslednjim dostupnim podacima Narodne banke Srbije, za avgust ove godine, prosečna kamatna stopa (ponderisana) na potrošačke kredite za nove poslove sa građanima je bila 6,71%. Istovremeno, kamatna stopa za keš kredite je bila znatno veća – 10,72%.

Gledano po kamatnoj stopi, jasno je da će potrošački kredit onog koji pozajmljuje novac izaći manje. Kreditni kalkulator NBS kaže da će mesečna rata kredita od 50.000 dinara na godinu dana tu biti 4.315 dinara, a ukupna iznos koji se da banci po osnovu rata 51.781 dinara.

Kod istog iznosa keš kredita te cifre su 4.401 dinar i 52.813 dinara ukupno, što bi dalo razliku nešto veću od 1.000 dinara u korist potrošačkog kredita.

No to su prosečne i ponderisane kamate, a vašoj u banci to lako dođe do 4.500 rate i 54.000 dinara ukupnog troška rata keš kredita, odnosno kamatne stope koja je 13% nominalno i više od 28% efektivno.

Ali, tu u priču pored glavnog lika, kamatne stope, uskaču i ono sporedni – prateći troškovi u banci ali i oni kod trgovca, jer ni tu ovi krediti nisu slični.

Prvo oni bankarski. Kod oba kredita banka će vam jednokratno naplatiti menicu i izveštaj iz kreditnog biroa ali će te verovatno imati dodatne troškove kod potrošačkog kredita. Naime, nemaju sve banke ugovore o usluzi potrošačkog kredita sa svim trgovcima, tako da ćete možda morati da ga uzmete kod banke koja ga ima sa trgovcem gde ste našli televizor na akciji.

To znači i otvaranje namenskog računa u banci a time i trošak famoznog „vođenje računa“. Deluje beznačajno ali to može biti i 400 dinara mesečno što za kredit od godinu dana daje „tajni“ trošak od 4.800 dinara. Takođe, pošto dolazite u banku koja nije vaša matična, tj. gde vam leže plata, kamatna stopa na kredit može biti veća od 15 do 35% u odnosnu na onu koju dobija klijent banke.

Jednako velika novčana razlika između ova dva kredita može biti i na strani trgovca. To što ste našli televizor po povoljnoj ceni na akciji ne znači da ćete tu cenu na kraju stvarno i platiti. Naime, kod većine trgovaca cena sa akcije je za keš, tj. za plaćanje odmah (u šta spada i plaćanje pouzećem).

Kao i kada plaćate robu „na rate“, bilo čekovima bilo preko bankovne kartice, i kod potrošačkih kredita obično ne važi cena sa akcije i sa popusta nego ona regularna i pored toga što trgovac novac od banke dobija odmah u celosti.

To je već za kupca bolna razlika jer televizor od 50.000 dinara na akciji može „regularno“ da košta više od 60.000.

Kada plaćate kešom (iz gotovinskog kredita), trgovac niti zna niti ga interesuje da li je taj novac pozajmljen od banke.

Na kraju, treba znati i to da ni keš krediti nisu svi isti, čak ni u istoj banci. Ukoliko se opredelite za „onlajn, veb ili brzi keš“, računajte da ćete platiti i veću kamatu, odnosno višu kamatnu stopu.

To sa 13% nominalno i više od 28% efektivno kod regularnog gotovinskog lako dođe do 17,5 % nominalno i gotovo 32% efektivno kod onog „brzog“.