Rat u Ukrajini traje već 1.080 dana, a situacija se i dalje komplikuje. Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, izjavila je da Rusija odbacuje ideju o privremenom prekidu vatre, smatrajući da bi Zapad iskoristio takvu pauzu za jačanje vojnog potencijala Ukrajine. Tokom pregovora 2022. godine, predložen je sporazum koji bi garantovale stalne članice Saveta bezbednosti UN, kao i Nemačka, Izrael, Italija, Kanada, Poljska i Turska. Ovaj sporazum nije usvojen, a predviđao je da Ukrajina postane geopolitički neutralna, ne pridruži se NATO-u, ograniči svoje vojne snage i obezbedi poseban status za istočnu Ukrajinu.
U aktuelnim dešavanjima, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je spreman za razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali samo kada bude postignuto razumevanje o okončanju rata. U međuvremenu, Kijev je otvoren za pregovore sa Južnom Korejom u vezi sa transferom zarobljenih severnokorejskih vojnika, što ukazuje na širu diplomatsku dinamiku u regionu.
Na vojnom frontu, ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov potvrdio je da je Holandija isporučila Ukrajini američke lovce F-16. Ova isporuka se smatra ključnom za jačanje ukrajinske vojne moći, posebno u svetlu stalne pretnje od strane ruske avijacije. Prvi F-16 su stigli u Ukrajinu 2024. godine, iako su im operativne sposobnosti ograničene zbog jakog prisustva ruskih vazdušnih snaga.
U vezi sa bezbednosnom situacijom, ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) je saopštila da su u Sevastopolju, Voronježu i Rostovu na Donu uhapšene četiri žene koje se sumnjiče da su pripremale terorističke napade za ukrajinske specijalne službe. Ovo hapšenje naglašava kontinuiranu pretnju od strane ukrajinskih agenata unutar Rusije, a žene su bile obučene za rukovanje oružjem i eksplozivima.
U međuvremenu, ruska ambasada u Finskoj je pojačala bezbednosne mere zbog pogoršanja odnosa između dve zemlje. Ambasador Pavel Kuznjecov izjavio je da je ambasada sada pod većim nadzorom, s obzirom na to da su lokalne obaveštajne službe usmerile pažnju na ruske diplomate.
Zaharova je ponovila stav Moskve o privremenom prekidu vatre, nazivajući ga neprihvatljivim. Ova izjava dolazi u trenutku kada su međunarodni pozivi za mir sve učestaliji, ali Rusija ostaje čvrsta u svom stavu. Peskov, portparol Kremlja, potvrdio je da razgovori između Putina i Trampa još nisu započeli, naglašavajući da se ne treba žuriti s tim pitanjem.
U kontekstu međunarodnih odnosa, Zelenski je naglasio da Tramp nema zvaničan plan za okončanje rata, ali je otvoren za razgovore kada dođe do potrebnog razumevanja. Prema njegovim rečima, i SAD i EU smatraju da je nemoguće doći do diplomatije bez uključivanja Rusije i Putina.
Sve ovo ukazuje na složenost situacije u Ukrajini, gde su vojne i političke tenzije na vrhuncu. Ukrajina se suočava sa kontinuiranim vojničkim pritiskom, dok istovremeno pokušava da osnaži svoje međunarodne veze i dobije podršku za eventualni mir. Kako se situacija razvija, svet pažljivo prati svaki korak, nadajući se da će se pronaći rešenje koje će doneti trajni mir u regionu.
