Sve više ljudi koji su 90-tih godina otišli u inostranstvo sada se vraća u domovinu, tražeći mir i prirodu umesto užurbanosti velikih gradova. Među njima je i Andi Herc (41), Rumun koji je 2016. godine napustio svoju zemlju i preselio se u Englesku u potrazi za boljim životom. Iako je London doneo profesionalni uspeh, Andi je ubrzo shvatio da mu gradska vreva ne pruža ono što mu je najvažnije – vreme sa porodicom i spokoj.
Nakon nekoliko godina provedenih u Londonu, Andi je doneo odluku da se vrati u Rumuniju i započne novi život na selu. Iako je isprva mislio da će ruralni način života biti jeftin i jednostavan, ubrzo se suočio s rastom cena nekretnina i svakodnevnim izazovima koji su ga naterali da shvati da ni seljački život nije uvek lak. Ipak, vrednost vremena provedenog s decom i povezanost s prirodom potvrdili su mu da je napravio pravi izbor.
Andi, kroz interakcije sa članovima svoje onlajn Fejsbuk grupe „Preseljenje na selo. Život bez sata“, primećuje sve više priča o povratku u domovinu i želji za jednostavnijim životom. „Mnogi su na pragu penzije, uštedeli su dovoljno novca i žele mir. Umesto stanova u starim komunističkim blokovima, sada traže prirodu, tišinu i povratak korenima – kuće svojih baka koje su im nekada bile daleke, a sada su simbol života kakav žele“, objašnjava Andi.
Kao neko ko je živio u Londonu i bio dobro situiran, Andi je tokom jednog leta, dok je bio na odmoru u Apusenu, iznenada odlučio da ostane u Rumuniji, očaran slobodnim životom svojih prijatelja koji su već doneli sličnu odluku. „Povratak na selo nije prolazni trend, već potreba“, objašnjava. „Mislim da je to deo našeg DNK. Ljudi su bili opušteni i srećni.“
Andi se preselio u planinske predele, ali nije planirao trajno preseljenje. Nakon obilaska sela u potrazi za idealnom kućom, pronašao je mesto Dupapiatra i preselio se iz Londona u jesen 2016. godine. Suočio se s brojnim izazovima, kao što su nedostatak drva za ogrev, funkcionalnih peći i pitke vode. „Nisam poznavao nikoga u selu, pa sam pomoć tražio na internetu. Osnovao sam zajednicu na Fejsbuku da razmenjujemo savete. Nisam očekivao da će toliko ljudi želeti isto“, kaže Andi, čija zajednica danas broji više od 300.000 članova.
Promene koje su nastale usled njegovog i sličnih poteza značajno su uticale na lokalne zajednice i cene nekretnina. Kada je 2016. godine kupio svoju kuću, platio ju je 10.000 evra. Danas, zbog porasta interesovanja za ovakve lokacije, cene su skočile čak šest puta. „Kuća sa izvorom i zemljom, uz lep pogled, biće vrlo teško da se nađe za 10-15 godina. Sada se ništa ne može naći ispod 65.000 evra“, objašnjava Andi.
Iako i dalje nailazi na skeptike, Andi živi u trenutku. Kao otac dvoje dece, svestan je da će možda morati da donese teške odluke zbog obrazovanja i potreba svoje dece. „Nismo vezani za ovo mesto. Ako ne budemo mogli da izdržimo, možemo se preseliti bliže školi“, kaže on. „Trenutno uživamo u svakom danu, deca se igraju sa ovcama i imaju pravo detinjstvo.“
Andi ne mrzi grad jer priznaje njegov značaj. „Ne možeš bez njega – bolnica, institucija, pozorišta, velikih prodavnica. Vikendom odlazimo u grad, ali pravo življenje doživljavamo ovde, na selu, u prirodi, pod otvorenim nebom i u miru drvenih kuća“, zaključuje Andi. Ovaj povratak prirodi i jednostavnom životu postaje sve prisutniji trend među ljudima koji su nekada napustili svoje domovine u potrazi za boljim životom, a sada se vraćaju u potrazi za smirenjem i povezanošću s prirodom.
