Nikl, ključni mineral za prelazak na „zelenu“ energiju, ali i materijal potreban za proizvodnju električnih vozila, postaje sve važniji resurs u svetu. Međutim, nedavni primer rafinerije nikla u Indoneziji pokazuje kako eksploatacija ove sirovine može dovesti do ekoloških problema. Nemačka kompanija „BASF“ i francuska kompanija „Eramet“ povukle su se iz rafinerije zbog ugrožavanja šumskog područja domorodačkog naroda koji živi u izolaciji.

Eksploatacija nikla je vitalna za proizvodnju električnih vozila i baterija, ali istovremeno postavlja izazove za očuvanje životne sredine. Evropski zakon o kritičnim sirovinama usvojen u aprilu sadrži listu od oko 50 minerala potrebnih za „zelenu transformaciju“, među kojima je i nikl. Međutim, eksploatacija nikla u Indoneziji može dovesti do krčenja šuma i zagađenja vode.

Kompanije iz EU su se povukle iz rafinerije iz komercijalnih razloga, ali ističu važnost sigurnog, odgovornog i održivog snabdevanja ključnim sirovinama. Postavlja se pitanje kako kombinovati potrebu za eksploatacijom nikla sa očuvanjem životne sredine i društvenim odgovornošću.

Evropska unija radi na unapređenju lanaca snabdevanja kritičnim mineralima kako bi poboljšala ekološke standarde. Kina je uložila značajna sredstva u indonežansku proizvodnju baterija za električna vozila, ali se postavlja pitanje održivosti rasta potražnje za niklom i drugim mineralima.

U cilju postizanja globalnih ciljeva nulte emisije, potrebno je povećati proizvodnju nikla i bakra za nekoliko stotina procenata do 2050. godine. Međutim, postavlja se pitanje da li je ovakav rast održiv u kontekstu ekoloških i društvenih posledica eksploatacije.

UN i EU teže ka postizanju energetske tranzicije sa nultom emisijom, ali istovremeno se suočavaju sa izazovima eksploatacije sirovina. Važno je postaviti odgovarajuće propise i pravila kako bi se osiguralo odgovorno i održivo snabdevanje mineralima u skladu sa zaštitom životne sredine i ljudskih prava.