Drevni zmaj od žada nedavno je otkriven zakopan u kamenoj grobnici duboko u planinama Mongolije. Statua starosti 5.000 godina, otkrivena je tokom iskopavanja drevnog grobnog mesta u severnom delu kineske autonomne oblasti Unutrašnja Mongolija. Zmaja, veličine dlana, bio je jedan od 100 relikvija od žada koje su pronađene, ali je ova drevna statua najveća ikada otkrivena.

Izrezbarena statua zmaja od žada bila je duga više od 15 centimetara, široka oko 10 centimetara i debela oko 2,5 centimetara. Značajke ovog drevnog zmaja značajno se razlikuju od modernih prikaza zmajeva, a opisan je kao „zdepast, sa glavom nalik svinji“. Iskopavanja na jedinstvenoj drevnoj grobnici na arheološkom lokalitetu Juanbaošan takođe su otkrila ruševine, ljudske ostatke i grnčariju, povezane sa kulturom Hongšan. Ova kultura poznata je po predmetima od žada, uključujući zmajeve i druge ritualne predmete, i ima značajno mesto u ranoj istoriji kineske civilizacije.

Osim zmaja od žada, otkriveni su i ukrasi za krune od žada povezani sa kulturom Lingjiatan, što ukazuje na dugoročne razmene između ove dve kulture. Ceremonijalni alati i ukrasi takođe su pronađeni, a veruje se da su deo složenih pogrebnih običaja. Do sada je otkriveno više od 1.100 lokaliteta kulture Hongšan u jugoistočnom delu Unutrašnje Mongolije.

Ovo otkriće dolazi nakon nedavnog otkrića tajanstvenog trona u Peruu povezanog sa civilizacijom koja se naziva „Grci Anda“. Arheolozi su pronašli tron i murale koji ukazuju na vladavinu moćne žene pre 1.300 godina. Drevna soba sa tronom bila je ukrašena prikazima moćnih žena isprepletenih sa morskim stvorenjima i predstavama polumeseca, dok su sedeli na tronu primajući goste. Žena prikazana na muralima povezana je sa simbolima polumeseca, mora i njegovih stvorenja, kao i sa umetnošću predenja i tkanja.

Otkrića su napravljena na lokalitetu Panamarka blizu pacifičke obale, više od 400 kilometara severno od lime, peruanske prestonice. Džesika Ortiz, direktorka istraživanja na arheološkom lokalitetu Panamarka, izjavila je da murali mogu ukazivati na to da je žena koristila prostor, možda kao vladarka. Arheolog Hose Očatoma rekao je da su najuzbudljiviji tragovi habanja. Sobu sa tronom datira iz 7. veka, kada je kultura Moče zauzimala obalne doline severozapadnog Perua.

Ova otkrića bacaju novo svetlo na bogatu tradiciju drevnih civilizacija i pružaju uvid u život i običaje prošlih vremena. Kroz iskopavanja i analize artefakata, arheolozi mogu bolje razumeti kako su ljudi živeli i šta im je bilo važno u prošlosti. Osim toga, ova otkrića čuvaju istoriju i nasleđe koje se prenosi sa generacije na generaciju.