Težnja za vraćanjem ravnoteže u prirodne procese poljoprivredne proizvodnje, kako su funkcionisali pre čovekovog uticaja, postaje sve važnija tema u agrarnoj zajednici. Agronom Marko Bojin naglašava da primena principa minimalnog uznemiravanja zemljišta, vraćanje organske materije, korišćenje mikrobioloških preparata i sejanje pokrovnih useva mogu značajno poboljšati plodnost zemljišta. Ove ideje predstavljene su na radionici „Tranzicija ka regenerativnoj poljoprivredi“, koja je okupila stručnjake i poljoprivrednike u Subotici, a organizovali su je Donau Soja i EIT Food.
Ova radionica označila je početak druge godine projekta „EIT Food Regenerative Agriculture Program“, koji se fokusira na primenu regenerativnih praksi u poljoprivredi. Dr Jordana Ninkov iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ističe da regenerativna poljoprivreda nije samo pitanje istraživača, već i strateško pitanje za prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama. Naglasila je da je intenzivna poljoprivreda dovela do degradacije zemljišta, a da se procenjuje da je polovina svetskog poljoprivrednog zemljišta već pogođena ovim problemom.
U Vojvodini se čak polovina zemljišta svrstava u slabo humusna, dok bi veći deo mogao biti bogat humusom. Ovi podaci ukazuju na ozbiljno stanje u regionu, gde bi se primenom regenerativnih praksi mogla znatno poboljšati kvaliteta zemljišta. Profesor Danijel Jug sa Osiječkog Fakulteta agrobiotehničkih znanosti govorio je o konzervacijskoj obradi zemljišta, koja smanjuje degradaciju i poboljšava fizička i biološka svojstva zemljišta. Ovaj pristup takođe smanjuje emisiju CO2 i povećava otpornost na sušu.
Dr Vladan Ugrenović je upozorio na eroziju biodiverziteta, naglašavajući dramatičan pad populacije oprašivača, što može ozbiljno uticati na poljoprivrednu proizvodnju. Uvođenje polinatorskih traka na poljoprivredne površine može poboljšati ukupni biodiverzitet i funkcije ekosistema.
EIT Food kao deo Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju podržava prelazak poljoprivrednih gazdinstava na regenerativne prakse, kako bi se odgovorilo na izazove klimatskih promena i obezbedila sigurnost snabdevanja hranom. Na radionici, Jelena Šmalc iz Delta Agrara je istakla važnost integracije stočarske i biljne proizvodnje, naglašavajući brojne prednosti ovog pristupa.
Profesor Dragan Žikić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu govorio je o ekološkim i ekonomskim koristima regenerativne poljoprivrede. Naglasio je vezu između emisija gasova sa efektom staklene bašte i globalnog zagrevanja, kao i potencijal poljoprivrede za smanjenje ovih emisija kroz vezivanje ugljenika u zemljištu.
Drugog dana radionice, poljoprivrednici su imali priliku da posete kompaniju Geneza u Kanjiži, gde su se upoznali sa praksama regenerativne poljoprivrede. Agronom Marko Bojin je predstavio primenu minimalnog uznemiravanja zemljišta, vraćanje organske materije, korišćenje mikrobioloških preparata, kao i pošumljavanje i uspostavljanje vetrozaštitnih pojaseva.
Na terenu su poljoprivrednici mogli da vide primere pokrovnih useva, kao što su spanać, uljana repica i ječam, koji se gaje bez mineralnih đubriva, uz primenu stajnjaka i mikrobioloških preparata. Takođe su predstavljene metode precizne poljoprivrede, uključujući primenu pesticida putem drona i korišćenje robota za setvu i kontrolu korova.
Ova radionica i primena regenerativne poljoprivrede predstavljaju značajan korak ka održivoj poljoprivredi, koja ne samo da može poboljšati kvalitet zemljišta, već i doprineti smanjenju emisija gasova i očuvanju biodiverziteta. U svetlu klimatskih promena, ovakvi pristupi su od ključne važnosti za budućnost poljoprivrede u Srbiji i šire.
