Rat u Ukrajini traje 1.159 dana, a „formula mira“ još uvek nije pronađena. U nedavnom sastanku između ruskog predsednika Vladimira Putina i specijalnog izaslanika predsednika SAD, Stivena Vitkofa, potvrđena je spremnost Rusije za pregovore sa Ukrajinom bez preduslova, kako je izjavio portparol Kremlja, Dmitrij Peskov. Ovaj sastanak je izazvao pažnju u svetlu trenutnih događanja, uključujući i sahranu pape Franje u Rimu, na kojoj su se okupili brojni svetski lideri, uključujući Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog.
Tokom noći, ruske snage su lansirale 97 dronova na razne regione Ukrajine, a ukrajinske vazduhoplovne snage su oborile 66 od tih dronova, prema saopštenju Ministarstva odbrane Ukrajine. Zbog ovih napada, proglašena je vazdušna opasnost u nekoliko ukrajinskih oblasti, uključujući Poltavsku, Harkovsku, Odesku, Kijevsku, Sumsku, Černigovsku, Dnjepropetrovsku i Zaporošku.
S druge strane, ruska protivvazdušna odbrana je uništila pet ukrajinskih dronova u Brjanskoj oblasti, što je potvrdilo rusko ministarstvo odbrane. Ovi sukobi i napadi dodatno komplikuju situaciju u regionu, gde se humanitarna kriza pogoršava a civilno stanovništvo trpi.
Izvori iz Rusije su izjavili da Kijev drži 52 stanovnika Kurske oblasti u zarobljeništvu, što se smatra kršenjem međunarodnih normi. Ruska komesarka za ljudska prava, Tatjana Moskalkova, istakla je da je ovo kršenje pravde i humanosti, dok ukrajinska strana nije komentarisala ovu tvrdnju.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, obavestila je Zelenskog da će EU nastaviti da podržava Ukrajinu u potrazi za mirom. Nakon sastanka u Rimu, poručila je da Ukrajina može računati na podršku u pregovorima za postizanje pravednog i trajnog mira. Takođe, francuski predsednik Emanuel Makron je naglasio da je Ukrajina spremna za bezuslovan prekid vatre, pozivajući Putina da dokaže svoju volju za mirom.
U međuvremenu, britanski premijer Kir Starmer i Zelenski su se saglasili da održavaju pozitivan zamah u mirovnim pregovorima, što ukazuje na težnju za pronalaženjem rešenja kroz dijalog. Ovi pregovori su od suštinskog značaja za stabilizaciju situacije i povratak mira u region.
S obzirom na trenutne okolnosti, lideri sa različitih strana nastavljaju da pozivaju na dijalog i pregovore. Međutim, i dalje ostaje neizvesno kako će se situacija razvijati, posebno uzimajući u obzir kompleksne političke i vojne odnose između Ukrajine i Rusije. Dok neki lideri izražavaju optimizam u vezi sa mogućim pregovorima, drugi su skeptični, s obzirom na dugotrajan sukob i duboke podele koje su nastale tokom ratnih dejstava.
U svetlu svega ovoga, važno je napomenuti da je situacija u Ukrajini i dalje teška. Civili su pogođeni ratom, a humanitarna pomoć je od suštinske važnosti. Internacionalna zajednica prati dešavanja sa zabrinutošću, ali konkretni koraci ka miru i stabilnosti su i dalje neophodni. Svaka nova informacija iz regiona može značajno uticati na tok pregovora i budućnost mira u Ukrajini.
U narednim danima i nedeljama, očekuje se da će se nastaviti diplomatski napori kako bi se pronašlo rešenje za sukob, ali izazovi su brojni. Od ključne je važnosti da se svi učesnici u procesu mirovnih pregovora trude da prevaziđu razlike i pronađu održivo rešenje koje će doneti mir i stabilnost ne samo Ukrajini, već i celom regionu.
