Visoke temperature u martu i aprilu doveli su do ranog sazrevanja voća i prvi plodovi su već vidljivi na voćkama. U nekim mestima gde nije bilo jakog prolećnog mraza, prve majske trešnje su poranile i već su zrele polovinom aprila. Jedna od prvih sočnih plodova sazrela je baš u centru Topole, nedaleko od stambenih zgrada u ulici Princa Tomislava Karađorđevića.

Mnogi su iznenađeni ovim rano sazrelim plodovima i smatraju da voćke rađaju samo u selu. Jedna stanarka koja živi u blizini voćke kaže da su generacije odrastale ispod njene krošnje uz prve i sočne plodove, te da su svi emotivno vezani za ovo stablo. Trešnja je samoniklo drvo i tokom vekova je dalo mnoge različite vrste istog voća. Danas postoji mnogo sorti trešanja, divljih i pitomih, ranih i kasnih, a višnja takođe potiče od trešnje. Pored lekovitosti ploda, poznata su i lekovita svojstva peteljki trešanja koje se koriste za pravljenje čajeva, kao i delovanje smole sa trešnjinog drveta na razna oboljenja bubrega i bešike.

Trešnjino drvo je popularan materijal za izradu nameštaja zbog svoje crvenkaste note i čvrstoće. Nameštaj od trešnjinog drveta je izuzetno dugotrajan i doprinosi sofisticiranoj noti enterijera.

Visoke temperature u martu i aprilu doveli su do ranog sazrevanja voća i prvi plodovi su već vidljivi na voćkama. U nekim mestima gde nije bilo jakog prolećnog mraza, prve majske trešnje su poranile i već su zrele polovinom aprila. Jedna od prvih sočnih plodova sazrela je baš u centru Topole, nedaleko od stambenih zgrada u ulici Princa Tomislava Karađorđevića.

Mnogi su iznenađeni ovim rano sazrelim plodovima i smatraju da voćke rađaju samo u selu. Jedna stanarka koja živi u blizini voćke kaže da su generacije odrastale ispod njene krošnje uz prve i sočne plodove, te da su svi emotivno vezani za ovo stablo. Trešnja je samoniklo drvo i tokom vekova je dalo mnoge različite vrste istog voća. Danas postoji mnogo sorti trešanja, divljih i pitomih, ranih i kasnih, a višnja takođe potiče od trešnje. Pored lekovitosti ploda, poznata su i lekovita svojstva peteljki trešanja koje se koriste za pravljenje čajeva, kao i delovanje smole sa trešnjinog drveta na razna oboljenja bubrega i bešike.

Trešnjino drvo je popularan materijal za izradu nameštaja zbog svoje crvenkaste note i čvrstoće. Nameštaj od trešnjinog drveta je izuzetno dugotrajan i doprinosi sofisticiranoj noti enterijera.

Visoke temperature u martu i aprilu doveli su do ranog sazrevanja voća i prvi plodovi su već vidljivi na voćkama. U nekim mestima gde nije bilo jakog prolećnog mraza, prve majske trešnje su poranile i već su zrele polovinom aprila. Jedna od prvih sočnih plodova sazrela je baš u centru Topole, nedaleko od stambenih zgrada u ulici Princa Tomislava Karađorđevića.

Mnogi su iznenađeni ovim rano sazrelim plodovima i smatraju da voćke rađaju samo u selu. Jedna stanarka koja živi u blizini voćke kaže da su generacije odrastale ispod njene krošnje uz prve i sočne plodove, te da su svi emotivno vezani za ovo stablo. Trešnja je samoniklo drvo i tokom vekova je dalo mnoge različite vrste istog voća. Danas postoji mnogo sorti trešanja, divljih i pitomih, ranih i kasnih, a višnja takođe potiče od trešnje. Pored lekovitosti ploda, poznata su i lekovita svojstva peteljki trešanja koje se koriste za pravljenje čajeva, kao i delovanje smole sa trešnjinog drveta na razna oboljenja bubrega i bešike.

Trešnjino drvo je popularan materijal za izradu nameštaja zbog svoje crvenkaste note i čvrstoće. Nameštaj od trešnjinog drveta je izuzetno dugotrajan i doprinosi sofisticiranoj noti enterijera.

Visoke temperature u martu i aprilu doveli su do ranog sazrevanja voća i prvi plodovi su već vidljivi na voćkama. U nekim mestima gde nije bilo jakog prolećnog mraza, prve majske trešnje su poranile i već su zrele polovinom aprila. Jedna od prvih sočnih plodova sazrela je baš u centru Topole, nedaleko od stambenih zgrada u ulici Princa Tomislava Karađorđevića.

Mnogi su iznenađeni ovim rano sazrelim plodovima i smatraju da voćke rađaju samo u selu. Jedna stanarka koja živi u blizini voćke kaže da su generacije odrastale ispod njene krošnje uz prve i sočne plodove, te da su svi emotivno vezani za ovo stablo. Trešnja je samoniklo drvo i tokom vekova je dalo mnoge različite vrste istog voća. Danas postoji mnogo sorti trešanja, divljih i pitomih, ranih i kasnih, a višnja takođe potiče od trešnje. Pored lekovitosti ploda, poznata su i lekovita svojstva peteljki trešanja koje se koriste za pravljenje čajeva, kao i delovanje smole sa trešnjinog drveta na razna oboljenja bubrega i bešike.

Trešnjino drvo je popularan materijal za izradu nameštaja zbog svoje crvenkaste note i čvrstoće. Nameštaj od trešnjinog drveta je izuzetno dugotrajan i doprinosi sofisticiranoj noti enterijera.