Ruska vlada je donela odluku o povlačenju iz dva ključna sporazuma u vezi sa saradnjom u Barencovom moru i evro-arktičkom regionu. Ova odluka, koja je objavljena u petak, potpisana je od strane premijera Mihaila Mišustina i označava značajan korak u odnosima Rusije sa nordijskim zemljama.
Prema novoj uredbi, Rusija je stavila van snage sporazum o saradnji sa Norveškom, Švedskom i Finskom, koji je potpisan 2007. godine. Ovaj sporazum je obuhvatao različite aspekte saradnje, uključujući ekološke inicijative, istraživanja i razvoj u oblasti energije, kao i zajedničku borbu protiv klimatskih promena. Povlačenje iz ovog sporazuma dolazi u trenutku kada su odnosi između Rusije i zapadnih zemalja već na niskom nivou zbog sukoba u Ukrajini i drugih geopolitičkih tenzija.
Osim toga, Moskva se povlači i iz sporazuma o saradnji u oblasti prevencije, pripravnosti i reagovanja na vanredne situacije, koji su 2008. godine zaključile države članice Barencovog evro-arktičkog saveta (BEAC). Ovaj savet okuplja Dansku, Island, Norvešku, Finsku i Švedsku, a njegov cilj je bio unapređenje saradnje u oblasti ekologije, održivog razvoja i bezbednosti u arktičkom regionu.
Ove odluke dolaze u kontekstu sve jačih tenzija između Rusije i zapadnih zemalja, koje su se povećale nakon početka sukoba u Ukrajini 2022. godine. Zapadne zemlje su uvele brojne sankcije Rusiji, a Rusija je odgovorila povlačenjem iz različitih međunarodnih sporazuma i organizacija. Ovaj trend povlačenja iz međunarodnih sporazuma ukazuje na sve veću izolaciju Rusije na međunarodnoj sceni.
Analitičari smatraju da će ovo povlačenje dodatno pogoršati situaciju u Barencovom moru i arktičkom regionu, koji su od strateškog značaja zbog svojih prirodnih resursa, uključujući naftu i gas. Takođe, region je postao sve važniji zbog klimatskih promena koje otvaraju nove pomorske rute i mogućnosti eksploatacije resursa.
Moskva je već ranije naglasila da će nastaviti da razvija svoju vojnu prisutnost u arktičkom regionu, a povlačenje iz sporazuma o saradnji može se smatrati signalom da Rusija planira da pojača svoje aktivnosti u ovom području. Očekuje se da će ovo dovesti do povećane napetosti sa drugim arktičkim državama, koje se takođe bore za kontrolu nad ovim bogatstvima.
U međuvremenu, Norveška, Švedska i Finska su izrazile zabrinutost zbog ruskih aktivnosti u regionu i naglasile potrebu za očuvanjem mira i stabilnosti. Ove zemlje su već povećale svoje vojne budžete i intenzivirale vojnu saradnju u poslednjih nekoliko godina kao odgovor na ruske akcije.
S obzirom na trenutne okolnosti, povlačenje Rusije iz ovih sporazuma može imati dugoročne posledice po bezbednost i stabilnost u Barencovom moru i arktičkom regionu. Regionalne države će morati da preispitaju svoje strategije i pristupe u svetlu novih izazova koje postavlja ruska politika.
U svetlu svih ovih događaja, ostaje neizvesno kako će se situacija razvijati u budućnosti. Rusija je jasno stavila do znanja da neće odustati od svojih interesa u arktičkom regionu, dok se istovremeno suočava sa sve većim pritiscima sa zapada. Ova dinamika će verovatno oblikovati budućnost saradnje i konflikata u ovom strateški važnom delu sveta.
