Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik razgovarao je danas sa ambasadorima Grupe prijatelja Zapadnog Balkana o političkoj situaciji u BiH. On je istakao da Republika Srpska ostaje na poziciji zaštite svojih prava i autonomije, te da se pod plaštom evropskih integracija promovišu koncepti koji su neodrživi i vode centralizaciji. Dodik je kritikovao izveštaj Evropske komisije o BiH, nazivajući ga neistinitim i ponižavajućim za Republiku Srpsku.
On je naglasio da je Republika Srpska prva prihvatila sprovođenje svih 14 prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije, ali da je EU kasnije odlučila da će se rešavati samo određena pitanja. Dodik je istakao da EU mora poštovati Ustav BiH i ocenio da postavljanje zahteva koji su u suprotnosti sa Ustavom predstavlja „kamufliranje evropske priče“.
On je također kritikovao nedostatak reakcije Evrope na činjenicu da u BiH nelegalni Kristijan Šmit donosi odluke umesto institucija, te da strane sudije i dalje odlučuju u Ustavnom sudu. Dodik je naveo da Republika Srpska ima spremne odluke ukoliko Šmit pokuša da nametne bilo kakvu odluku vezanu za imovinu. Na sastanku je prisustvovao i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.
Ova situacija ukazuje na duboke političke podele u Bosni i Hercegovini, posebno između entiteta Republika Srpska i Federacija BiH. Republika Srpska se bori za očuvanje svoje autonomije i prava, dok se Federacija BiH zalaže za centralizaciju. Ovaj sukob stavova dodatno otežava put BiH ka Evropskoj uniji, budući da se zahteva poštovanje dejtonske i ustavne strukture zemlje.
Kritike Dodika na račun Evropske komisije ukazuju na nedostatak poverenja u međunarodne institucije i njihovu sposobnost da reše političke probleme u BiH. Dodik ističe da je Republika Srpska spremna da sarađuje sa EU, ali pod uslovom da se poštuju ustavne odredbe i autonomija entiteta.
Nedostatak reakcije Evrope na ponašanje Kristijana Šmita u BiH stavlja u pitanje vladavinu prava i demokratske vrednosti u zemlji. Šmit, kao nelegalni predstavnik, donosi odluke koje su protivne institucionalnim procedurama, što dodatno komplikuje političku situaciju u zemlji.
Očigledno je da političke podele u BiH nisu lako rešive i da će biti potrebno mnogo diplomatskih napora da se postigne saglasnost među entitetima. Republika Srpska ostaje na svojim pozicijama, dok se druge strane zalažu za centralizaciju i jačanje državnih institucija.
Nadamo se da će dijalog i saradnja među entitetima dovesti do rešenja koje će omogućiti napredak BiH ka evropskim integracijama, ali uz poštovanje dejtonske strukture i autonomije entiteta. Evropska unija treba da preuzme aktivniju ulogu u rešavanju političkih problema u BiH i da podrži procese koji vode ka stabilnosti i prosperitetu zemlje.
