Danas se u Srbiji obeležava Dan državnosti, koji se slavi u znak sećanja na Sretenje, događaj iz 1804. godine kada je podignut Prvi srpski ustanak, kao i na dan kada je 1835. godine proglašen prvi ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav. Ovaj dan je jedan od najznačajnijih datuma u istoriji srpskog naroda i moderna srpska država ga obeležava kao simbol borbe za slobodu i demokratiju.
U Sremskoj Mitrovici, danas se održava skup pod nazivom „Srećemo se na Sretenje“ na kojem će govoriti predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Skup počinje u 17.00 časova na platou ispred Sportskog centra „Pinki“. Tokom skupa, kako je najavljeno, aklamacijom će biti usvojena narodna Deklaracija o Vojvodini, koja će doprineti boljem razumevanju među svim Srbima.
Centralna državna ceremonija biće održana u Orašcu, gde će predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, kao izaslanik predsednika Republike, predvoditi obeležavanje kod Spomenika Karađorđu, vođi Prvog srpskog ustanka. Venac će položiti i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji će takođe prisustvovati skupu u Sremskoj Mitrovici.
U Kragujevcu je juče održana svečana Sretenjska akademija, povodom 190 godina od usvajanja Sretenjskog ustava. Ovaj ustav, koji je usvojen 15. februara 1835. godine, smatra se jednim od najdemokratskijih ustava svog vremena. U okviru obeležavanja Dana državnosti, u više gradova Srbije izvršena je počasna artiljerijska paljba, po naređenju predsednika Aleksandra Vučića.
Povodom Sretenja, u 50 opština i gradova širom Srbije biće organizovane izložbe i drugi kulturni programi, a ulaz za sve posetioce je besplatan. Ove manifestacije su deo šireg trenda obeležavanja ovog važnog dana, a Srbija i Republika Srpska su prvi put zajedno obeležile Sretenje na akademiji u Banjaluci, gde su govorili predsednici Vučić i Dodik.
Grad Njujork takođe će obeležiti Dan državnosti Srbije, a gradonačelnik Erik Adams je proglasio 15. februar Danom srpsko-američkog nasleđa. Ova odluka simbolizuje povezanost srpskog naroda u dijaspori sa domovinom.
Istorijski značaj Sretenja leži u događajima iz 1804. godine kada su ustanici predvođeni Đorđem Petrovićem Karađorđem doneli odluku o početku Prvog srpskog ustanka. U narednim godinama, ustanici su uspeli da poraze otomanske snage i oslobode teritoriju Beogradskog pašaluka, čime je postavljena osnova za stvaranje moderne srpske države.
Sretenjski ustav, donet 15. februara 1835. godine, postavio je temelje demokratskog uređenja Srbije i predstavljao je veliki korak prema modernizaciji srpskog društva. Ovaj ustav je obezbedio osnovna ljudska prava i slobode, što ga čini jednim od najznačajnijih dokumenata u srpskoj istoriji.
Sretenje je kao državni praznik u Srbiji proglašeno 10. jula 2001. godine i od tada se slavi svake godine 15. februara. Obeležavanje Dana državnosti je prilika da se podsetimo na važnost borbe za slobodu i demokratske vrednosti koje su oblikovale modernu srpsku državu.
U ovom duhu, danas se u Srbiji okupljaju građani, drže se govori, polažu se venaci i organizuju manifestacije koje promovišu jedinstvo i zajedništvo srpskog naroda, kako u zemlji, tako i u dijaspori. Obeležavanje Dana državnosti simbolizuje ne samo sećanje na prošlost, već i opredeljenje za bolju budućnost.
