Danas, 24. marta, u Republici Srpskoj obeležava se Dan žalosti u znak sećanja na žrtve ustaškog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Nezavisne Države Hrvatske (NDH). Ovaj dan ima poseban značaj za sve koji se sećaju stradanja nevinih ljudi u jednom od najstrašnijih perioda evropske istorije.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, prisustvovaće obeležavanju ovog značajnog dana zajedno sa predsednikom Republike Srpske, Miloradom Dodikom. Ove godine, ceremonija će se održati na mestu sa posebnim emotivnim nabojem – u koncentracionom logoru Jasenovac, kao i na njegovom najvećem stratištu u Donjoj Gradini. Ovo mesto je simbol stradanja srpskog, jevrejskog i romskog naroda, a svake godine okupljaju se ljudi kako bi odali počast onima koji su izgubili živote zbog zločina koje su počinili ustaše.
Prema podacima Spomen-područja Donja Gradina, Jasenovac je bio mesto gde je tokom Drugog svetskog rata stradalo oko 700.000 ljudi. Među njima, najviše je bilo Srba – oko 500.000, dok je stradalo i približno 40.000 Roma i 33.000 Jevreja. Pored ovih strahotnih brojeva, još 127.000 antifašista izgubilo je život u ovom logoru. Ovi podaci ukazuju na razmere genocida koji se dogodio u NDH, a koji se i dalje teško može zamisliti u savremenom svetu.
Jedan od najpotresnijih podataka je da je u Jasenovcu stradalo oko 20.000 dece. Ova činjenica dodatno ukazuje na brutalnost i neljudskost režima koji je vladao u tom periodu. Odrasli i deca su često bili žrtve mučenja, ubistava i drugih stravičnih zločina, a mnogi od njih su stradali samo zbog svoje etničke pripadnosti.
Obeležavanje Dana žalosti nije samo prilika za sećanje na prošlost, već i trenutak za razmišljanje o važnosti očuvanja sećanja na žrtve. U svetu u kojem se često zaboravljaju lekcije iz istorije, važno je da se ovakvi dani obeležavaju kako bi se osiguralo da se slična tragedija nikada ne ponovi. U tom smislu, prisustvo državnih zvaničnika, kao što su Vučić i Dodik, ima simbolički značaj i pomaže u očuvanju sećanja na stradale.
Sećanje na žrtve genocida u Jasenovcu i drugim mestima tokom NDH predstavlja važan deo identiteta srpskog naroda, ali i šire. Učenje o ovim događajima, njihova edukacija u školama, kao i organizovanje komemoracija, doprinose razumevanju težine i značaja ovih stradanja. Na ovaj način, buduće generacije mogu naučiti o opasnostima mržnje i netolerancije, a istovremeno razvijati empatiju prema stradalima.
Osim što se sećamo žrtava, važno je i da se osvrnemo na posledice koje su ovakvi zločini ostavili na društvo. Genocid ne ostavlja samo fizičke rane, već i emocionalne i psihološke. Nažalost, mnoge porodice i zajednice su se suočile sa gubicima koji su ih obeležili decenijama. To je razlog zašto se Dan žalosti obeležava ne samo u Republici Srpskoj, već i širom srpskog naroda, u Srbiji i među dijasporom.
Danas, kada se okupljamo u sećanju na prošlost, važno je da imamo na umu da je naše zajedništvo i solidarnost ključna u borbi protiv zaborava. Samo zajedničkim snagama možemo očuvati sećanje na one koji su stradali i osigurati da se njihove priče nikada ne zaborave. To je naša dužnost prema njima, ali i prema budućim generacijama.
