Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali sastao se danas u Vašingtonu sa izaslanikom američkog predsednika za specijalne misije Ričardom Grenelom. Ovaj susret, koji se odigrao u Kenedi centru, bio je prilika za razmenu mišljenja o trenutnoj ekonomskoj situaciji i pravcima daljeg razvoja Srbije. Mali je na svom Instagram profilu istakao da je uvek zadovoljstvo videti starog prijatelja Grenela i naglasio nastavak zajedničkog rada.
Ministar Mali trenutno učestvuje na prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, koje se održava od 21. do 26. aprila. Tokom boravka u Vašingtonu, razgovarao je i sa predstavnicima Bank of America, gde je naglasio važnost sastanka uprkos izazovima sa kojima se Srbija suočava, uključujući proteste i blokade koje utiču na ekonomske performanse.
Mali je istakao da su protesti smanjili stopu rasta prognoziranu za Srbiju sa 4,2 na 3,5 odsto, što ima direktne posledice na povećanje plata i penzija, kao i na prostor za nove investicije. U tom kontekstu, ministar je naglasio da je delegacija Srbije u Vašingtonu predstavila zemlju u pozitivnom svetlu, ukazujući na to da Srbija pokazuje stabilnost i rast uprkos globalnim izazovima.
Na sastanku sa predsednikom Grupacije Svetske banke, Adžajem Bangom, razgovarano je o uticaju veštačke inteligencije na tržište rada i razvoju nuklearne energije. Mali je naglasio da je razvoj nuklearne energije ključan za stabilno snabdevanje, kako za domaćinstva, tako i za privredu. Takođe, razgovarano je o važnosti poljoprivrede i uticaju novih carinskih tarifa američke administracije na globalni ekonomski rast.
Ministar je ukazao na to da su trgovinski ratovi i povećanje carina usporili globalni ekonomski rast, što, kako je rekao, dovodi do smanjenja plata i penzija u svim zemljama, a samim tim i do smanjenja životnog standarda građana. Mali je istakao da, uprkos teškim uslovima globalnog poslovanja, Srbija pokazuje čvrste temelje svoje ekonomske politike. On je naveo da je Srbija bila jedna od tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi prošle godine i da će zadržati pozitivan trend i ove godine.
Tokom razgovora, Mali je izneo podatke o javnom dugu Srbije, koji iznosi 43,9 odsto BDP-a, dok je prosek evrozone 88-89 odsto. On je naglasio da je Srbija imala rast od 3,9 odsto prošle godine, u poređenju sa prosečnom stopom rasta u Evropi koja je iznosila 0,9 odsto. Ove godine se očekuje dalji rast od najmanje 3,5 odsto.
Mali se takođe osvrnuo na ulaganja u infrastrukturu, školstvo, zdravstvo i energetiku, ističući da su to ključni faktori za privlačenje stranih investicija. On je napomenuo da je Srbija prošle godine privukla rekordnih 5,2 milijarde evra stranih direktnih investicija, što predstavlja najviši iznos u istoriji zemlje.
Na sastanku sa Bangom, razgovaralo se i o predstojećem Ekspu u Beogradu 2027. godine, gde je Mali najavio da je već 94 zemlje potvrdilo učešće, što predstavlja značajan korak za predstavljanje Srbije na međunarodnoj sceni. On je istakao da će Srbija imati više zemalja učesnica nego što je imala na Ekspu u Astani 2017. godine.
Mali je naglasio da će sve investicije koje se sprovode do 2027. godine postaviti čvrste temelje za budući razvoj i poboljšanje kvaliteta života u Srbiji. Na pitanje o mogućim uticajima sastanaka u Vašingtonu na ekonomsku politiku Srbije, ministar je istakao da su prioriteti jasno definisani, sa fokusom na povećanje domaće tražnje i izvoz.
Ministar Mali je zaključio da Srbija ima dovoljno rezervi da se suoči sa budućim izazovima, zahvaljujući stabilnoj ekonomskoj politici i niskom javnom dugu, što je čini otpornijom na globalne krize.
