Za brojne radnike koji rade na visokim temperaturama, nije jednostavno pronaći način da im se olakša rad. Posebno je teško raditi u proizvodnji hrane tokom letnjih meseci, kada su temperature veoma visoke.

Za porodicu Tošović, koja se bavi proizvodnjom povrća, rad tokom tropskih talasa nije opcija. Kako bi obezbedili kvalitetno povrće, moraju primenjivati određene agrotehničke mere čak i pri ekstremno visokim temperaturama. Zahvaljujući visini plastenika i dobroj ventilaciji, rad je podnošljiviji nego na otvorenom polju.

Vojislav Tošović, povrtar iz Radaljeva, ističe da prate vremensku prognozu i počinju sa radom veoma rano ujutro kako bi izbegli najtoplije delove dana. Posle jutarnje pripreme, nekoliko sati se provodi u radu, a berba plodova se obavlja predveče kako bi se izbegli ekstremno visoke temperature. Slična praksa je i kod Dragana Markićevića iz Pilatovića, koji ističe da je termometar čak pukao od visokih temperatura pre nekoliko nedelja.

Na otvorenom polju, posao se mora obavljati bez obzira na visoke temperature. Plevljenje i okopavanje su neophodni poslovi koji se moraju obaviti, iako je temperatura na tlu još viša. Povrtari kažu da rad u takvim uslovima može imati i pozitivan efekat na održavanje vitke linije, jer se kalorije gube prilikom znojenja.

Međutim, rad u ekstremnim uslovima može biti opasan po zdravlje. Za neke radnike, visoka temperatura nije jedini problem sa kojim se suočavaju. Perači šoferšajbni poput Valentina Lazića iz Velike Plane, moraju raditi i kada su temperature visoke, a pritom se suočavaju i sa drugim rizicima. Lazić ističe da može zaraditi samo 400-500 dinara dnevno, ali uz celodnevni rad, može zaraditi i hiljadu dinara ili više.

Iako su uslovi teški, Lazić kaže da je navikao na takav način života i da se bori da preživi. Iako je vruće i teško, on ističe da se život nastavlja i da se trpi. Radnici poput Lazića su primorani da se suoče sa ekstremnim uslovima rada, ali uprkos svemu trude se da opstanu i zarade za svoje porodice.