Smrt pape Franje u 89. godini podstakla je međunarodnu javnost da se podseti njegovog pontifikata, koji je trajao 13 godina. Kao prvi papa iz Latinske Amerike, Franja je postavio nove standarde unutar rimokatoličke crkve, naglašavajući potrebnu zaštitu ugroženih i marginalizovanih. On će biti prvi papa u poslednjih 100 godina koji neće biti sahranjen u Bazilici Svetog Petra, već u Bazilici Svete Marije Velike u Rimu.
Horhe Mario Bergoljo, rođen u Buenos Ajresu 1936. godine, postao je papa 2013. godine, izabran zbog svoje posvećenosti siromašnima i marginalizovanim. Njegov pristup bio je kritičan prema kapitalizmu, a često je isticao da će biti „papa siromašnih“. Tokom svog pontifikata, Franja je otvorio nova vrata unutar katoličke crkve, dozvolivši homoseksualnim parovima da budu blagosloveni i pokrenuvši raspravu o ženama đakonima.
Jedna od njegovih ključnih misija bila je suočavanje sa seksualnim zlostavljanjem unutar crkve. Tokom posete Čileu 2018. godine, suočen je sa dokazima o seksualnom uznemiravanju, što je dovelo do ostavki čileanske biskupske konferencije. Franja je prepoznao da je koren krize u seksualnom zlostavljanju bio u klerikalizmu, kulturi privilegovanosti koja je omogućila zloupotrebu moći.
Franjin izbor bio je veliki izvor ponosa za Argentinu i Latinsku Ameriku, ali nije prošao bez kontroverzi. Optuživan je za umešanost u otmicu sveštenika tokom vladavine argentinske vojne hunte, a kao nadbiskup Buenos Ajresa sukobljavao se sa progresivnom vladom zbog konzervativnog stava Vatikana. Njegovi odnosi sa aktuelnim predsednikom Argentine, Havijerom Mileijem, koji ga je nazvao „imbecilom“, dodatno su zakomplikovali situaciju.
Papa Franja je takođe postigao istorijsko razumevanje sa Ruskom pravoslavnom crkvom, ali je to postalo ugroženo izbijanjem rata u Ukrajini. Njegovi napori za bolje tretiranje Palestinaca i migranata ostali su značajni. Tokom njegovog pontifikata, katolička crkva suočila se sa gubitkom vernika, posebno u Latinskoj Americi, što je dodatno isticalo izazove sa kojima se suočava.
Sahrana pape Franje zakazana je za sutra, a Rim je u stanju visokih bezbednosnih mera. Više od 2.000 policajaca osigurava područje, a očekuje se dolazak svetskih lidera. Atmosfera je tmurna, a bezbednosne mere su stroge zbog povorke kovčega do Crkve Svete Marije Velike.
Franjin pontifikat bio je obeležen njegovim nastojanjima da reformiše crkvu, što nije bilo lako. Njegovo geografsko i socijalno poreklo, kao i njegovo jezuitsko iskustvo, uticali su na njegovo razumevanje crkve kao tela sveta, sa posebnim naglaskom na marginalizovane i migrante. Njegovo nastojanje da decentralizuje crkvu iz zapadnog konteksta dovelo je do uključivanja žena u Rimsku kuriju, što je bio značajan korak.
Iako je ostvario određene promene, ostaje pitanje kako će se nastaviti reforme nakon njegove smrti. Izbor novog pape će biti ključan, jer će to odrediti pravac u kojem će crkva ići. Papina odluka da ne bude sahranjen u Vatikanu simbolizuje prekid sa tradicijom i njegovu želju da ostane blizu naroda.
Izbor novog pape predstavlja važan trenutak za katoličku crkvu. Tokom narednih dana, kardinali će se sastati kako bi pripremili konklavu i odlučili ko će biti novi vođa crkve. Očekuje se da će izbor biti izazovan, s obzirom na to da su kardinali iz različitih delova sveta i možda nemaju dovoljno vremena da se dogovore o kandidatu.
Konačno, Franjin pontifikat ostavlja za sobom nasleđe ohrabrenja za promene unutar crkve, ali i pitanje kako će se to nasleđe održati u budućnosti.
