Iako se termini poput ženske ejakulacije, skvirtinga, vaginalne lubrikacije i seksualne inkontinencije često koriste kao da znače isto, zapravo se radi o različitim fenomenima. U nastavku ćemo razjasniti šta koji pojam zapravo znači i po čemu se međusobno razlikuju.
Kada osobe sa vulvom dožive seksualno uzbuđenje, dolazi do povećanog dotoka krvi u vaginalno tkivo. Ovaj pritisak omogućava da se plazma iz krvi, odnosno tečni deo krvi, filtrira i izbaci kroz vaginalne zidove kao prirodna vlažnost. To se naziva vaginalna lubrikacija.
Tokom seksualnog odnosa može doći i do drugih nevoljnih izbacivanja tečnosti iz vulve. Kod nekih osoba to je mala količina bele, mlečne tečnosti, dok druge prijavljuju obilno izbacivanje prozirne tečnosti – poznate kao skvirting, koja ponekad može potpuno pokvasiti posteljinu. Do 2011. godine nauka nije imala jedinstveno objašnjenje za ove pojave, pa se sve to često nazivalo „ženskom ejakulacijom“. Danas je poznato da ženska ejakulacija i skvirting nisu ista stvar.
Ženska ejakulacija se odnosi na izlučivanje male količine guste, mlečne tečnosti iz parauretralnih žlezda, poznatih i kao Skeneove žlezde ili „ženska prostata“, koje se nalaze pored mokraćne cevi. Ova ejakulacija može doći sa ili bez orgazma. Sastav tečnosti koja se izlučuje tokom ženske ejakulacije sličan je muškom ejakulatu, jer sadrži visoke vrednosti specifičnog antigena prostate (PSA), fruktoze i glukoze. Ova tečnost se razlikuje od one koja vlaži vaginu tokom uzbuđenja.
Zanimljivo je da se Skeneove žlezde razvijaju iz istog embrionalnog tkiva kao i muška prostata, ali se „ženska prostata“ ne nalazi kod svih osoba sa vulvom – prisutna je kod otprilike dve od tri osobe. Njena funkcija još uvek nije potpuno razjašnjena.
Skvirting, s druge strane, predstavlja izbacivanje veće količine bistre tečnosti iz mokraćne cevi, obično tokom orgazma ili jakog uzbuđenja. Istraživanja uz pomoć ultrazvuka i hemijskih analiza pokazala su da ova tečnost potiče iz bešike. Sastav tečnosti kod skvirtinga uključuje ureu, kreatinin i mokraćnu kiselinu, što su sastojci urina. Ipak, naučnici još uvek nisu saglasni da li je to identičan sastav urinu ili razblažena verzija, a to može zavisiti od količine urina u bešici u trenutku seksualnog uzbuđenja. U nekim slučajevima, skvirting može sadržati i tragove PSA, glukoze i fruktoze, što znači da se ženska ejakulacija i skvirting mogu desiti istovremeno.
Seksualna inkontinencija, još jedan fenomen, podrazumeva nevoljno curenje mokraće tokom seksualnog odnosa ili orgazma, što se naziva koitalna inkontinencija. Ovo se razlikuje od skvirtinga i može se tretirati uz pomoć lekova ili vežbi za jačanje karličnog dna. Preporučuje se savetovanje sa lekarom ako se pojavi ovaj problem.
Što se tiče učestalosti, zbog nedostatka jasnih razlika u istraživanjima, teško je utvrditi tačnu učestalost ženske ejakulacije i skvirtinga. Prema dostupnim podacima, žensku ejakulaciju može doživeti čak 54% osoba sa vulvom, dok je skvirting zabeležen kod oko 5%. Važno je napomenuti da ne doživljavaju sve osobe sa vulvom ni jedno ni drugo, i to je sasvim u redu.
Ova tema predstavlja značajan deo seksualnog zdravlja i razumevanja ženskog tela, a važno je da se razgovara o ovim pitanjima bez stigme i sa otvorenošću. Razumevanje razlika između ovih fenomena može pomoći u boljem razumevanju seksualnog zadovoljstva i zdravlja.
