Srbi su poznati po svojoj ljubavi prema kikirikiju, a sve veći broj poljoprivrednika u Srbiji odlučuje se za njegovu proizvodnju. U poslednjih nekoliko godina, Srbija se suočava sa značajnim uvozom ovog orašastog ploda, koji iznosi oko 9.500 tona godišnje, sa vrednošću između 12 i 13 miliona evra. Kikiriki se često koristi kao užina, dodatak raznim jelima ili kao namaz na tostu, a njegova popularnost raste zbog brojnih zdravstvenih prednosti.
Hranljiva vrednost kikirikija je impresivna. Porcija od 28 grama sadrži 161 kaloriju, 14 grama masti (od kojih 2 grama čine zasićene masti), kao i 5 miligrama natrijuma i 48 miligrama magnezijuma. Takođe, bogat je proteinima, jer sadrži 7 grama po porciji, što ga čini odličnim izborom za užinu ili dodatak obroku.
Jedna od glavnih prednosti kikirikija je njegov visok sadržaj biljnih proteina. Na 100 grama, kikiriki ima oko 25 grama proteina, što ga čini idealnim za vegetarijance i vegane. Aminokiseline poput leucina pomažu u rastu i obnovi mišića. Pored toga, kikiriki je bogat mononezasićenim i polinezasićenim mastima, što može doprineti smanjenju nivoa „lošeg“ LDL holesterola, dok istovremeno povećava „dobar“ HDL holesterol, čime se smanjuje rizik od srčanih bolesti.
Kikiriki je takođe odličan izvor magnezijuma, koji je ključan za zdravlje kostiju, kardiovaskularne funkcije i pravilno funkcionisanje nervnog sistema. Jedna šolja kikirikija može pružiti do 30% dnevnog unosa magnezijuma. Osim toga, zbog visokog sadržaja proteina i vlakana, kikiriki može pomoći u kontroli telesne težine, jer doprinosi osećaju sitosti i sprečava prejedanje.
Antioksidanti prisutni u kikirikiju, kao što su p-kumarinska kiselina i resveratrol, pomažu u smanjenju upale i zaštiti tela od oksidativnog stresa. Vlakna iz kikirikija podržavaju redovno pražnjenje creva i zdravu funkciju digestivnog trakta, dok visok sadržaj masti i vlakana može pomoći u stabilizaciji nivoa šećera u krvi.
Međutim, kao i svaka namirnica, kikiriki ima i svoje potencijalne nedostatke. Prvo, njegova visoka kalorijska vrednost može predstavljati problem ako se ne kontroliše unos, što može dovesti do prekomerne potrošnje kalorija. Drugo, kikiriki sadrži oksalate, koji mogu formirati kristale kod osetljivih osoba, povećavajući rizik od bubrežnih kamenaca. Treće, slani kikiriki može sadržati visok nivo natrijuma, što može biti štetno za osobe sa povišenim krvnim pritiskom; stoga je preporučljivo birati neslan ili blago soljen kikiriki.
Kikiriki može biti koristan dodatak ishrani za većinu ljudi, posebno zbog svog bogatstva proteinima, zdravim mastima, magnezijumom i vlaknima. Međutim, osobe sklone kamenju u bubrezima ili oni koji paze na unos natrijuma trebali bi da biraju neslane verzije kikirikija ili da ga konzumiraju u umerenim količinama.
U zaključku, kikiriki je svestran i hranljiv izbor koji može značajno doprineti zdravlju, ali kao i sa svim namirnicama, važno je obratiti pažnju na količine i način pripreme. Kikiriki se ne samo da može koristiti kao užina, već i kao dodatak raznim jelima, čime obogaćuje nutritivni profil ishrane. Uz pravilnu konzumaciju, kikiriki može postati dragocen deo svakodnevne ishrane.
