Iza jako utvrđenih linija fronta gde se intenzivne borbe vode već skoro tri godine, Rusija i Ukrajina dele više od 1.000 kilometara međunarodno priznate granice. Veći deo ovog dela je relativno miran, sa malom gustinom trupa na obe strane, gde su uglavnom granična straža i pojačano obezbeđenje, i redovna ekonomska aktivnost se nastavlja.

Međutim, to se promenilo 6. avgusta, kada su se pojavili izveštaji o ulasku ukrajinskih snaga u Kursk u blizini grada Sudža. U početku je ovo izgledalo kao još jedan rutinski granični okršaj, ali je do kraja prvog dana bilo jasno da se dešava nešto veće.

Prvo zvanično saopštenje iz Kijeva stiglo je 8. avgusta ujutro. Mihail Podoljak, savetnik kabineta ukrajinskog predsednika, potvrdio je da su regularne trupe ušle u Kursku oblast. Do tada su ruska pojačanja bila raspoređena u Sudžu, počevši od timova specijalnih snaga koji su imali cilj da eliminiraju izolovane neprijateljske grupe, a zatim redovne jedinice za jačanje tog područja.

Do 8. avgusta kriza je obuzdana. Ukrajina nije mogla da uspostavi neprekidnu liniju fronta u Kurskoj oblasti, Sudža nije zauzeta i trenutno je u toku operaciju čišćenja i uklanjanja ukrajinskih snaga dok se sporadične racije preko granice nastavljaju.

Ukrajinska strategija je ličila na jesenju ofanzivu 2022. u Harkovskoj oblasti: Stvoriti brojčanu prednost u uskom sektoru, prodreti na teritoriju neprijatelja lakim oklopnim vozilima, brzo se širiti i naterati odbrambene položaje da se povuku bez borbe, piše za RT Sergej Poletajev, analitičar i publicista.

Zapadni izvori dali su uvid u razmere operacije. Prema Tajmsu, uključeno je 6.000 do 10.000 ukrajinskih vojnika. Forbs je identifikovao jedinice koje učestvuju, uključujući 22. i 88. mehanizovanu brigadu i 80. vazdušno-jurišnu brigadu, koje opisuje kao jednu od najelitnijih i najagilnijih grupa u Ukrajini.

Druge informacije otkrivaju da je oko 1.000 do 1.500 ukrajinskih vojnika, nekoliko desetina oklopnih vozila i nekoliko tenkova prvo prešlo u Rusiju, uz podršku artiljerijske vatre sa ukrajinske strane granice, prilikom čega je snažno granatirana Sudža, koja je udaljena samo 10 kilometara.

Pošto napredovanje nije uspelo, većina ukrajinskih trupa ostaje u Sumskoj oblasti, nastavljajući prekogranične upade.

Zanimljivo je da je tokom svih previranja gasna stanica Sudža nastavila da radi i da se nastavio protok iz Rusije preko Ukrajine u Evropu.

Zašto je došlo do upada u Kursku oblast?

Zapadni mediji spekulišu o tome zašto ukrajinski lider Vladimir Zelenski ide ovim putem. Zauzimanje relativno nepoznatog okružnog centra teško da je vredno iscrpljivanja borbeno najspremnijih jedinica ukrajinske armije. Glavna akcija se dešava u Donbasu, gde ruska armija, iako sporo napreduje, izgleda nezaustavljiva i gde su sveže i orne ukrajinske brigade očajnički potrebne.

Iskustva od prošlog leta pokazala su da je sposobnost Ukrajine da probije liniju fronta znatno manja od sposobnosti ruske vojske. Operacija na Azovskom moru (zlosrećna kontraofanziva) završila se neuspehom, i sada sve što ukrajinska vojska može da uradi jeste da se povuče, tu i tamo krpeći rupe u svojoj odbrani, piše Poletajev.

Ukrajine teške gubitke ignoriše Zapadni mediji. Još jedna ukrajinska sabotažna i infiltracijska grupa je uništena u Kurskoj oblasti. Njihovo NATO oružje uzimaju kao trofeje ruske trupe. „Dobro došli u Kursk“ – kaže ruski snimak.

Kijev se bori za kreativna rešenja da preokrene ove trendove. Ukrajinska vojska ima neke presedane, posebno operaciju u Harkovu u jesen 2022. Uz Herson, ovo je bio jedan od jedinih pravih vojnih uspeha Kijeva.

Sada dolazimo do intrigantnog dela. Relativna smirenost duž granice od 1.000 kilometara tokom dve i po godine verovatno nije bila slučajna. Možemo sugerisati da su postojali dogovori između Moskve i Vašingtona, posebno sa administracijom američkog predsednika Džoa Bajdena. Bela kuća se otvoreno protivila ukrajinskim akcijama na teritoriji koju je Zapad priznao kao deo Rusije. Brojne upade preko zajedničke granice u oblasti Belgorod, Brjansk i Kursk pod lažnim zastavama izvele su posebno stvoreni entiteti kao što su „Ruski dobrovoljački korpus“, „Legija slobode za Rusiju“ i druge neonacističke grupe.

Kijev je više puta pokušavao da zaobiđe crvene linije Zapada na bilo koji način, tvrdeći da nema potrebe da se plaši eskalacije jer Rusija ima ograničen kapacitet za odmazdu.

Sa promenom u Beloj kući Kijev vidi priliku. Procurele informacije pokazuju da predstavnici Kijeva već neko vreme komuniciraju sa savetnicima demokratske predsedničke kandidatkinje Kamale Haris, a ne sa Bajdenom. Ovo predstavlja zgodan trenutak za podizanje uloga i suočavanje novog tima sa svršenim činjenicom: „Vidite, možemo uspešno napredovati na ruskoj teritoriji; u vašem je interesu da nas podržite“ – piše Poletajev.

Čak i delimičan uspeh, obezbeđivanje samo jednog grada, omogućio bi Kijevu da zahteva više od Vašingtona. Nije važno što će Rusija neizbežno odgovoriti tako što će i ovde ojačati svoju odbranu. Uticaj medija, kako Kijev predviđa, trajaće sve dok linija fronta preseca ono što je kanonski ruska teritorija. Čak i rezultat sa nultom sumom, ako napad mora da se prekine, može se pretvoriti u pobedu – smatra on.

Kakav će biti odgovor Kremlja?

Drugi cilj pokušaja upada u Kursku oblast je da izazove nezadovoljstvo unutar Rusije, prikazujući predsednika Vladimira Putina kao slabog i izazivajući nepromišljene odluke.

Šta je ovde u pitanju? Dobro je poznato da se sukob između Moskve i Kijeva pretvorio u rat iscrpljivanja. Ključ za pobedu je da se troši sporije od protivnika. Koje selo ili grad su pod čijom kontrolom nije mnogo bitno – sve će odlučiti moment ko će prvi iscrpeti svoje resurse – kaže Poletajev.

Nakon što se oporavila od početnih neuspeha, Rusija je ugradila konflikt u svoju nacionalnu ekonomiju. Sa rashodima od oko 7 procenata BDP-a zemlja može da izdrži borbu dugo vremena.

Da, suočava se sa izazovima regrutovanja, ali oni su daleko manje ozbiljni od onih u Ukrajini, gde je voljnih vojnika ponestalo pre više od godinu dana. Kao što je ranije pomenuto, ova putanja će dovesti do kolapsa Ukrajine, čineći razumljivim očaj Kijeva da poremeti igru Kremlja. Iz perspektive ruskog rukovodstva, pridržavanje strategije „specijalne vojne operacije“ znači da ne bi trebalo previše da se fokusira na događaje u Kursku kako ne bi igralo na ruku Kijevu – smatra analitičar.

Međutim, to nije tako jednostavno. Moskva ne može da ignoriše neprijateljske akcije. Ne radi se samo o političkom legitimisanju onoga što je ranije bilo neprihvatljivo, kao što smo razgovarali. Reč je o napadu na Sudžu koji je primorao ruski Generalštab da preispita bezbednost 1.000 kilometara zajedničke granice sa Ukrajinom, predviđajući da bi se slični događaji mogli desiti bilo gde.

Šta je sledeće?

Postoje tri potencijalna scenarija za razvoj događaja u Kurskoj oblasti, smatra Poletajev.

Prvo: Rusija bi mogla da pripremi operativnu grupu za izvođenje sopstvene prekogranične operacije, bilo otvaranjem punopravnog drugog fronta (moguće gađajući Sumi) ili uspostavljanjem tampon-zone slične onoj u Harkovu. Ovo bi bila najagresivnija opcija. To obezbeđuje ne samo Kursk i susedne regione, već pruža jasan i direktan odgovor na ukrajinski napad.

Ali bez dodatne mobilizacije Moskvi bi moglo nedostajati snage za drugi front. Održavanje uske granične trake sa gustom prednjom linijom zahteva značajnu silu, koja bi mogla biti potrebna negde drugde.

Drugo: Kijev bi mogao imati nekoliko svežih, dobro obučenih i opremljenih brigada spremnih da pokrenu novu ofanzivu na druge ruske pogranične regione ili probiju postojeću liniju fronta. Ovo bi primoralo Moskvu da smanji ili značajno uspori svoje operacije u Donbasu, premestivši trupe odatle. Politički ciljevi pomenuti ranije bili bi postignuti.

Međutim, nema jasnih dokaza da Kijev ima takve snage. Zapadni izvori ukazuju na to da su tri brigade uključene u nedavni napad formirane od ukrajinskih rezervnih snaga koje nisu bile angažovane na frontu. Čak i da to nije tačno, Rusija i dalje drži brojčanu prednost, gubi se element iznenađenja, a samim tim i šanse za uspeh još jednog pokušaja su manje.

Konačno, treći scenario, koji se čini najverovatnijim s obzirom na retoriku Kremlja: Neutralisati akcije Kijeva dostupnim resursima, očistiti graničnu oblast od ukrajinskih diverzantskih jedinica i sprečiti prodore na drugim mestima. To omogućava Rusiji da nastavi sa svojom strategijom, za koju Moskva veruje da je najkorisnija.

U ovom slučaju, pogranični region će postati još jedna aktivna borbena zona, a nedostatak odlučne odmazde omogućava Kijevu da zahteva pomeranje crvenih linija i bar delimičan uspeh. Oslanjanje Rusije na ograničene snage i odbijanje povlačenja velikog broja sa Donjeckog fronta značilo bi da bi se operacija obezbeđenja Kurske granice mogla odugovlačiti.

Uskoro ćemo videti koji će se scenario odvijati pred očima sveta.