Papa Franjo je preminuo u svojoj 88. godini života, a uzrok smrti su komplikacije izazvane obostranom upalom pluća. Njegova smrt predstavlja značajan događaj za katoličku crkvu i sve njene vernike širom sveta. Prema tradiciji, smrt Pape zvanično potvrđuje kamerlengo, trenutni kardinal Kevin Farel, u prisustvu drugih crkvenih zvaničnika. Nekada se to činilo udarcem srebrnog čekića po čelu Pape, ali danas je to više formalnost.
Kamerlengo, kao najviši zvaničnik u Vatikanu nakon smrti Pape, preuzima kontrolu nad papinskim mestima i zatvara Papine sobe stavljajući pečat. Takođe, obaveštava grad Rim i Vatikan o smrti. Ova procedura uključuje oglašavanje smrti zvonima bazilike Svetog Petra, a Papino telo se priprema za javno izlaganje koje traje tri dana. Tokom tog perioda, telo je obučeno u posebnu odeću, a fotografisanje je strogo zabranjeno bez posebne dozvole.
Nakon smrti, uspostavlja se devetodnevni period žalosti tokom kojeg kardinali služe mise u čast preminulom Papi. U ovom periodu, „ribarski prsten“ se uništava, a Crkvom upravlja Kardinalski zbor sve do izbora novog Pape. Pogreb preminulog Pape mora se obaviti između četvrtog i šestog dana nakon smrti, a svečanost se tradicionalno održava u bazilici Svetog Petra.
Međutim, zanimljivo je napomenuti da je Papa Franjo 2023. godine izrazio želju da bude sahranjen u bazilici Santa Maria Maggiore, van Vatikana, u jednostavnom kovčegu od drveta i cinka. Ova odluka ga čini prvim Papom u veku koji neće biti sahranjen unutar Vatikana, što dodatno naglašava njegovu skromnost i želju za jednostavnošću.
Nakon sahrane, svi papinski apartmani će biti zatvoreni za boravak dok se ne izabere novi Papa. Očekuje se da će se kardinali mlađi od 80 godina, kojih ima oko 120, okupiti u Sikstinskoj kapeli dve do tri nedelje nakon Papeove smrti. Tamo će tajnim glasanjem izabrati novog papu. Da bi izbor bio validan, potrebna je dvotrećinska većina glasova, a dnevno se mogu održati do četiri kruga glasanja.
Osim što je vođa katoličke crkve, Papa Franjo je bio poznat po svom aktivizmu i zalaganju za socijalnu pravdu, ekološke inicijative i dijalog među religijama. Tokom svog pontifikata, njegov pristup je bio često usmeren na promovisanje mira, tolerancije i razumevanja među ljudima različitih vera i kultura. Njegova smrt ostavlja veliki vakuum u crkvenim i društvenim krugovima, s obzirom na njegovu sposobnost da inspiriše i okuplja ljude oko zajedničkih vrednosti.
U trenutku kada se svet priprema za izbor novog vođe katoličke crkve, važno je zapamtiti nasleđe koje je Papa Franjo ostavio. Njegove reči i dela će se nastaviti prenositi kroz generacije, a njegov uticaj na crkvu i društvo će biti tema rasprava i analiza u godinama koje dolaze. U međuvremenu, katolička zajednica će se okupiti u molitvi i sećanju na Papu Franju, dok se priprema za odabir novog vođe koji će nastaviti njegovu misiju i viziju.
Ova situacija takođe otvara pitanja o budućnosti katoličke crkve i njenom mestu u savremenom svetu. Kako će novi Papa odgovoriti na izazove koje donosi 21. vek, kako će se prilagoditi promenama u društvu i kako će nastaviti da promoviše poruku ljubavi i mira? Ova pitanja će svakako biti u fokusu pažnje uoči izbora novog Pape i tokom njegovog pontifikata.
