Prvi maj i Uskrs: Šest neradnih dana za većinu zaposlenih

Ove godine, Praznik rada i uskršnji praznici se nadovezuju jedan na drugi, omogućavajući većini zaposlenih šest neradnih dana – dva za Praznik rada i četiri za uskršnje praznike. Mnogi će ovu priliku iskoristiti za kraći odmor, provođenje vremena sa porodicom ili prijateljima, dok će neki ipak morati raditi tokom ovog perioda praznika.

Neradni dani za Praznik rada su sreda, 1. maj i četvrtak, 2. maj, dok su neradni dani za Uskrs 3, 4, 5. i 6. maj.

Za rad tokom praznika, zaposlenima se isplaćuju duple dnevnice, te postoji mogućnost da neki dobrovoljci rade tokom praznika uz naknadu.

Prema Zakonu o radu, zaposleni koji radi na dan praznika koji je neradan ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 110% od osnovice.

Što se tiče korišćenja godišnjeg odmora nakon praznika, odluka zavisi od poslodavca. Zaposleni ne može samostalno odlučiti o korišćenju godišnjeg odmora, već je potrebna saglasnost poslodavca.

Bojan Urdarević, profesor radnog prava i predsednik Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje, ističe da poslodavac donosi rešenje o korišćenju godišnjeg odmora u dogovoru sa zaposlenim, te da zaposleni ne može sam odlučiti o termninu odmora.

U Zakonu o radu je predviđeno da se rešenje o korišćenju godišnjeg odmora uručuje zaposlenom najkasnije pet dana pre početka odmora, nakon čega se ono ne može povući.

Poslodavac, prema procenama i organizacionim potrebama, utvrđuje kada će zaposleni koristiti godišnji odmor, uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim.

U slučaju da se poslodavac predomisli nakon što zaposleni dobije rešenje o godišnjem odmoru, postoji mogućnost da zaposleni pokrene postupak pred sudom za naknadu štete.