Situacija na poljima u Srbiji katastrofalna, stručnjaci upozoravaju da su tropske temperature uništile useve

ŠTA SE DEŠAVA: Situacija na oranicama s jarim žitom je u Srbiji katastrofalna a tek je nešto bolja na površinama pod povrćem, upozoravaju stručnjaci. I dok se građani žale da im smetaju tropske temperature za svakodnevno funkcionisanje, i nadaju se kišnom osveženju, za biljne kulture na srpskim poljima više ni kiša ne donosi spas, kaže za 24sedam Petar Radić, savetnik za proizvodnja pitanja u Zadružnom savezu Vojvodine.

– Nama je sada teško zbog vrućine a krećemo se i imama klima uređaje, a zamislite da stalno stojite u polju kao kukuruz. Ove produžene visoke temperature su dovele do toga da kukuruz na poljima bude u katastrofalnom stanju, soja i šećerna repa su još gore a nešto bolje se sa sušom nosi samo suncokret. Sad i kad bi palo 100 litara kiše, za kukuruz je kasno – napominje Radić.

Radić kaže da je kukuruz, a u to se lično uverio na svom polju, pao na 19,2 procenata vlažnosti a trebalo bi da bude više od 30.

– Kukuruzu stiće vreme da se skida za nedelju, dve dana i sada nam je to – to. Nema vremena za oporavak, čak i da ima kiše. Negde su već krenuli da ga skidaju, u pokušaju da dobiju silažu za stočnu ishranu ali ništa od toga jer uopšte nema zelene materije i ne može se tako dati životinjama – objašnjava naš sagovornik.

Radić kaže da će po svoj prilici, rod kukuruza biti smanjen za 20% do 30%, a na nekim parcelama i za svih 100%.

– Negde se kukuruz neće ni skidati. Sve je sprženo, pogotovo na nešto lakšoj i peskovitijoj zemlji, kao od Bačke Topole prema Subotici, gde nije ostalo ništa.

Isto mišljenje ima i Jan Babka, savetnik za ratarstvo u Istraživačko-razvojnom institutu „Tamiš” Pančevo, koji za „Politiku“ kaže da su temperature od oko 40 stepeni u toku dana zabeležene na području južnog Banata dovele su do prekida procesa fotosinteze u biljkama. Noćne koje nisu silazile ispod 25 stepeni, otežavale su hlađenje biljaka.

– To će u sadejstvu sa zemljišnom i vazdušnom sušom u neprekidnom trajanju dužem od dve nedelje sigurno dovesti do značajnog a ponegde i drastičnog smanjenja prinosa u ratarskoj proizvodnji. Visinu šteta u proizvodnji je u ovom trenutku nemoguće proceniti, jer period nepovoljnih uslova još uvek traje. Jedino što je sigurno jeste da će one biti velike – napominje Babka.

Nerešive klimatske nedoumice

Seljaci više ne znaju šta da seju, kaže Petar Radić, jer vremenske prilike već godinama sve redom „spaljuju“ a ni cene na tržištu im ne daju razlog da se okrenu nekoj profitabilnijoj kulturi.

– Žito nema dobru cenu, ni ječam, uljana repica… Soja se masovno napušta, jer toliko je poslednjih godina toplo da čak ni zalivanje ne pomaže. Dobijete vi masovne biljke, narasle do grudi, ali nema mahuna ili su prazne, bez semena – kaže ovaj stručnjak.

Ni paprici ne cvetaju ruže

Visoke temperature ne smetaju samo ratarima, jer vrućina je problem i za biljke koje inače vole toplotu.

– Previše je toplo i paprika, i kada se zaliva, ona dobije ožegotine. Klima se izmenjala i videćemo šta nam to sve donosi – zaključuje Petar Radić.

Radić kaže da ratari mogu da pokušaju da se sa klimatskim promenama izbore sa promenom sorti, ranijom sadnjom… ali da je sve to „lutrija“.

– Ove godine neko koje posejao kukuruz krajem marta umesto u prvoj dekadi aprila, kada se inače seje u Vojvodini, možda je nešto bolje prošao ali to je rizik, jer mlad kukuruz ne voli hladno vreme. A nije samo to koliki če biti rod problem. Žetva je na pragu a mi i dalje ne znamo koliko će se seljacima kukuruz, soja, repa… plaćati – ističe Radić.

Trenutna cena je na Produktnoj berzi u Novom Sadu tek nešto veća od 19 dinara, što je gotovo za 10% manje nego u isto vreme prošle godine. A u oktobru 2023. ta cena je pala na simboličnih 14 dinara.

Ovog proleća kukuruzom je u Srbiji zasejano 950.000 hektara, što je za oko 5% više nego lane. Prema desetogodišnjem proseku prinosa kukuruza bi trebalo da bude 6,9 tona po hektaru, odnosno ukupan prinos bi trebalo da bude oko 6,5 miliona tona. Prošle godine rod je bio značajno, oko sedam miliona, to je tada bilo značajno više (44%) nego prethodne, značajno sušom pogođene godine.

Ukoliko pad ove godine bude tridesetak odsto, kako se trenutno prognozira, za izvoz će ostati bar milion tona kukuruza. Za sezonu 2023/24 procenjen je izvoz od oko 2,5 miliona tona.