Ušli smo u šesti mesec studentskih blokada u Srbiji, a društvena scena je preplavljena različitim tumačenjima ovih protesta. U emisiji „Despot Stefan“ razgovaralo se o protestima u Srbiji i širom sveta, istražujući ko su akteri i protagonisti ovih uličnih performansa. Despot Kovačević je naglasio da je u Srbiji prisutan potcenjivački pristup prema omladini, koja se često doživljava kao nezainteresovana za politička pitanja.
Kovačević ističe kako se slika o mladima, posebno studentima, drastično promenila. „Mladi ljudi su aktivniji nego ikada pre, a dugo su bili potcenjivani“, rekao je. Situacija u kojoj su se našli studenti donela je iznenađenje mnogima, jer su pokazali visoku elokventnost i razumevanje institucionalnih pitanja, što je neočekivano za širu javnost.
Profesor Stefan Surlić dodaje da su studenti generacije Z doneli novi pogled na svet, tražeći poštovanje i sigurnost. Ove vrednosti su ih pokrenule da izađu na ulice i javno progovore o svojim potrebama. „Otvara se nova prilika za društvo da podrži ovu potrebu za angažmanom i promenama“, objašnjava Surlić.
On ističe da je generacija Z veoma svesna svojih prava i da je inkluzivna, što je rezultat povezanosti putem društvenih mreža. „Oni žele da svi učestvuju u procesu“, dodaje Surlić, naglašavajući da se radi o procesu repolitizacije mladih.
Kovačević primećuje da je novi talas studentskog aktivizma u Srbiji značajna promena. Umesto odlaska iz zemlje, mladi se odlučuju da se bore za svoja prava. Protesti su pokazali spoj vrednosti, uključujući i nacionalne simbole, ali i otvorenost prema različitostima.
Jedno od zanimljivih pitanja je ideološka osnovna protesta. Kovačević se pita da li je slabost ovih protesta to što nemaju jasno definisanu ideologiju ili je to njihova snaga. Surlić smatra da je pogrešno pretpostaviti da studenti koji protestuju nisu ideološki obojeni, ali su odlučili da stave ideologiju u drugi plan kako bi se okupili oko zajedničkog cilja.
„Studenti su odlučili da minimum patriotizma i minimum ideologije bude ono što okuplja ljude“, rekao je Surlić, dodajući da se radi o poruci inkluzivnosti. Iako su zahtevi političke prirode, studenti se distanciraju od klasičnih političkih okvira, birajući proteste bez lidera i ideološke profilacije.
Surlić naglašava da depersonalizacija nije samo taktički potez, već i vrednosna odluka koja omogućava protestu da ostane otvoren i uključi različite ljude bez rizika od preuzimanja od strane neke političke figure.
Oba sagovornika su razgovarala i o protestima širom sveta, istražujući da li postoje zajedničke karakteristike. U analizi se postavljaju pitanja o uticaju prirode režima na karakter protesta. U svetu, protesti često imaju slične motive, ali i različite kontekste koji ih oblikuju.
U zaključku, studentski protesti u Srbiji predstavljaju značajan korak ka angažmanu mladih u političkom životu, donoseći sa sobom promene u percepciji omladine i njihovih prava. Ova generacija pokazuje da je sposobna da se organizuje i artikuliše svoje zahteve, a njihova inkluzivnost i otvorenost prema različitostima predstavljaju novi model borbe za pravdu i promene u društvu.
