Prema istraživanju Evrostat-a, svaki drugi građanin EU stariji od 16 godina je pročitao bar jednu knjigu u poslednjih 12 meseci. To znači da je 52,8 odsto stanovnika EU angažovano u čitanju knjiga, a najviše čitaju mladi i žene.
U kategoriji mladih između 16 i 29 godina, udeo onih koji čitaju knjige je najveći i iznosi 60,1 odsto. Taj procenat postepeno opada u starijim starosnim grupama, na 53,5 odsto među osobama između 30 i 54 godina i na 52,6 odsto kod osoba između 55 i 64 godine.
Najmanje čitaju osobe starije od 65 godina, gde je samo 47,2 odsto njih pročitalo bar jednu knjigu u prethodnoj godini.
Ovo istraživanje je pokazalo da postoji značajan procenat evropskih građana koji se bave čitanjem knjiga, što ukazuje na važnost kulture čitanja u Evropi. Međutim, potrebno je razvijati strategije i programe koji bi motivisali ljude svih starosnih grupa da se uključe u čitanje kako bi se ovaj procenat povećao.
Studija isto tako pokazuje da su žene izuzetno posvećene čitanju, te da je njihov udeo u čitaocima skoro dvostruko veći u poređenju sa muškarcima. To znači da su žene glavni pokretači čitalačke kulture u Evropi.
Cilj ovog istraživanja je bio da se sagleda nivo čitalačke aktivnosti među građanima EU i da se identifikuju kategorije koje su najviše zainteresovane za čitanje knjiga. Ovi rezultati će biti od koristi za razvoj budućih programa podrške čitalačkoj kulturi u Evropi.
Evropska unija je prepoznala važnost kulture čitanja kao sastavnog dela kulturne politike i kontinuirano podržava programe koji promovišu književnost i čitanje među građanima EU. Ovaj istraživački projekat je deo tih napora i ima za cilj da podstakne ljude da se uključe u čitanje knjiga i da uživaju u blagodetima koje ono donosi.
Kultura čitanja je važna za razvoj društva i pojedinca, jer jača kritičko mišljenje, proširuje mentalne horizonte i doprinosi obrazovanju i kreativnosti. Stoga je važno podržati programe i inicijative koje promovišu čitanje kao važan deo svakodnevnog života.
U svetlu ovih rezultata, Evropska unija je pozvana da nastavi sa podrškom kulturnim programima koji promovišu književnost i čitanje knjiga među građanima EU. Samo kroz zajedničke napore država članica možemo unaprediti čitalačku kulturu i podstaći ljude da se više angažuju u čitanju knjiga.
Kroz ovaj istraživački projekat, Evrostat je pružio dragocene informacije o čitalačkim navikama stanovnika EU i dao smernice za dalje akcije u promociji kulture čitanja. Njegovi rezultati će poslužiti kao osnova za planiranje budućih programa podrške čitalačkoj kulturi i unapređenje nivoa čitalačke aktivnosti u Evropi.
U zaključku, ovo istraživanje je pokazalo da postoji značajan procenat građana EU koji se bave čitanjem knjiga, ali da postoje razlike u interesovanju za čitanje među različitim starosnim grupama i polovima. Stoga je potrebno razvijati ciljane programe i inicijative kako bi se podstakla čitalačka kultura među svim građanima EU i kako bi se obezbedila dugoročna podrška ovoj važnoj aktivnosti.
