Američki predsednik Donald Tramp je danas najavio drastično povećanje carina na kinesku robu, koje će sada iznositi čak 145 odsto, izveštava Si-En-Bi-Si. Ova odluka dolazi kao deo sveobuhvatne trgovinske strategije Trampove administracije, koja je ranije već uvela carine na kineski uvoz u visini od 125 odsto.
Bela kuća je potvrdila da su nove carine na kinesku robu sada postavljene na 145 odsto, čime se dodatno pojačava pritisak na Kinu u okviru tekuće trgovinske tenzije između dve najveće svetske ekonomije. Ove mere predstavljaju deo Trampove strategije da zaštiti domaće industrije i smanji trgovinski deficit sa Kinom, koji je prema njegovim rečima, „neprihvatljivo visok.“
Kina, s druge strane, nije ostala dužna. Ubrzo nakon Trampove najave, vlasti u Pekingu su odlučile da uvedu carine od 84 odsto na sve proizvode iz Sjedinjenih Američkih Država. Ova odluka predstavlja značajno povećanje prethodno najavljene tarife od 34 odsto, a dodatno je izazvano Trampovim merama. Osim toga, Kina je podnela novu žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO), optužujući američku administraciju za „jednostrano nasilništvo“ u trgovini.
Kineska vlada je, pored carina, uvela i dodatne restrikcije za više od 10 američkih kompanija, što uključuje zabrane ulaska za njihove rukovodioce, kao i ograničenja ulaganja na kineskom tržištu. Ove mere pokazuju da Peking ozbiljno shvata ekonomski pritisak i spreman je da se suprotstavi američkim potezima.
Kako se trgovinske tenzije nastavljaju, analitičari upozoravaju da bi ovakve mere mogle imati ozbiljne posledice ne samo za ekonomije SAD i Kine, već i za globalno tržište. Povećanje carina može dovesti do rasta cena potrošačkih proizvoda u Sjedinjenim Američkim Državama, dok bi kineski izvoznici mogli izgubiti značajan deo američkog tržišta.
Trampova administracija je često kritikovana zbog svoje strategije u trgovini, koja se oslanja na unilateralne mere umesto na pregovore i multilateralne dogovore. Kritičari smatraju da bi ovakva strategija mogla dovesti do dalje eskalacije trgovinskog rata, što bi moglo imati dugoročne posledice po globalnu ekonomiju.
U međuvremenu, analitičari očekuju da će se trgovinske tenzije nastaviti i da će obe strane nastaviti da se sukobljavaju oko različitih pitanja, uključujući intelektualnu svojinu, sajber bezbednost i tržišne pristupe. Ove teme su već dugo na dnevnom redu pregovora između SAD i Kine, a do sada nisu postignuti značajni pomaci.
Trampova najava o povećanju carina na kinesku robu dolazi u trenutku kada se američka ekonomija suočava s brojnim izazovima, uključujući inflaciju i usporavanje rasta. Mnogi ekonomisti upozoravaju da bi trgovinski rat mogao dodatno pogoršati situaciju i izazvati recesiju.
Na kraju, trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i Kine predstavlja jedan od najsloženijih izazova savremenog globalnog trgovinskog sistema. Ove mere i uzvraćene akcije samo su još jedan korak u dugotrajnom sukobu koji bi mogao oblikovati ekonomsku budućnost obe zemlje, kao i globalni ekonomski pejzaž. Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će tržišta reagovati na ove nove carinske mere i kakve će posledice one imati po potrošače i preduzeća širom sveta.
