Na svetu postoji nekoliko gradova u kojima su na snazi zakoni koji zabranjuju ljudima da se razbole i umru. Ovo zvuči apsurdno, ali nekoliko gradova širom sveta je donelo zakone kojima lokalnim stanovnicima nije dozvoljeno da umru unutar njihovih granica.

Jedan od takvih gradova je Selija, u Italiji. Avgusta 2015. godine, gradonačelnik Selije, grada u regiji Kalabrija na jugu Italije, izdao je uredbu kojom je zabranio svojim građanima da se razbole ili umru unutar grada. Uredba je uključivala obavezne zdravstvene preglede i kaznu od 10 evra za nepoštovanje, a cilj je bio podsticanje zdravijeg načina života i zaustavljanje opadanja broja stanovnika.

Slične zabrane su uvedene i u dva sela u Francuskoj, 2000. i 2008. godine, zbog nemogućnosti proširenja groblja. Slična situacija zabeležena je i u Biritiba Mirimu u Brazilu 2005. godine, kao i u Falčanu del Masiku u Italiji 2012. godine. Ove zabrane bile su način da se iskaže protest i ukazuje na potrebu za proširenjem grobnih mesta.

U drevnoj Grčkoj, ostrvo Delos, smatrano svetim, zabranjivalo je rađanje i umiranje na svom tlu. Sličan zakon postojao je i na japanskom ostrvu Icukušima, gde su šintoistički sveštenici bili jedini stanovnici. Iako su ovi zakoni ukinuti 1868. godine, sahrane i kremacije i dalje su zabranjene na ovim mestima.

Ovi bizarni zakoni često su imali praktične svrhe, rešavajući lokalne zdravstvene probleme ili nedostatak grobnih mesta. Očigledno je da su ovi gradovi želeli da zaštite svoje stanovnike od bolesti i smrti, ali na veoma neobične načine.

Situacije poput ovih pokazuju koliko su ljudi spremni da idu u ekstremne mere kako bi zaštitili svoje zajednice. Iako se možda čini smešno, ovi zakoni imaju dublje razloge i prošlost koja ih opravdava. Možda je vreme da se zapitamo o sopstvenim zakonima i pravilima i da vidimo da li ih zaista shvatamo i poštujemo. Jer, kakva god da su, ona su deo nas i naše zajednice.