Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji se obeležava u nedelju, a dan pre, Veliki petak, simbolizuje Hristovo stradanje. Toga dana hrišćani se podsećaju na Isusovu žrtvu na Golgoti, koja predstavlja spasenje za čovečanstvo. U pripremama za ovaj značajan praznik, ekipe Euronews-a su istraživale običaje u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
U selu Ubli, u plemenu Kuči blizu Podgorice, Anđela Božović iz nevladine organizacije „Za decu Kuča“ ističe kako se tradicionalno na Veliki petak jaja farbaju u tišini i miru. Ovaj običaj uključuje farbanje i čuvarkuće, prvog obojenog jajeta. „Prošlogodišnje stavljamo u baštu da bi nam ova godina bila rodna i plodna,“ navodi Božović i dodaje da se Veliki petak provodi sa porodicom, u miru, bez preterane pompe.
Jaja se često farbaju u crvenoj boji, a neki koriste i lukovinu. Crvena jaja simbolizuju novo rađanje i vaskrsenje, što je posebno važno za pravoslavne vernike. U ovom procesu farbanja učestvuju i deca, što dodatno obogaćuje obeležavanje praznika. „Ja se Vaskrsu puno radujem zato što je za mene vaskrs i praznik pun ljubavi,“ izjavila je devojčica Mia, pokazujući entuzijazam koji deca osećaju u vezi sa ovim praznikom.
Porodice se tradicionalno okupljaju i odlaze u crkvu, gde prisustvuju liturgiji. U Banjaluci, pravoslavni vernici takođe neguju svoje običaje na Veliki petak. Slobodnaka Ristić Gašić, predsednica Udruženja Duga, ističe da domaćice farbaju jaja kao simbol Hristovog vaskrsenja. „Na trpezi je uglavnom posna hrana. Vernici koji su tokom celog posta postili, često danas ne jedu. Tek večeraju posle večernje liturgije, kada pojedu malo krompira ili pasulja,“ objašnjava ona.
Jedan od važnih običaja je čuvarkuća, jaje koje predstavlja prvi plod, a simbolizuje očuvanje porodice i doma. U Banjaluci, članice Udruženja „Duga“ pripremaju posebne vrećice sa motivima zmijanskog veza, koji je prepoznat kao nematerijalna baština UNESCO-a. „Prvo jaje koje se oboji ili ono najjače zove se čuvarkuća i simbol je čuvanja porodice, kuće, zdravlja i svega što je bitno za napredak porodice,“ dodaje Ristić Gašić.
U pripremi za Uskrs, članice udruženja su napravile 200 vrećica za vaskršnje čuvarkuće. Ove vrećice su obeležene motivima koji predstavljaju tradiciju i kulturu tog kraja. „Svaka domaćica može ostaviti čuvarkuću i čuvati je do iduće godine,“ navela je Ristić Gašić, naglašavajući vrednost ovog običaja koji se prenosi s generacije na generaciju.
U Banjaluci i drugim mestima gde se obeležava Veliki petak, običaji se prenose kroz porodice i zajednice, čime se očuvava kulturna baština i tradicija. Veliki petak i Uskrs tako postaju ne samo religiozni, već i porodični i kulturni događaji koji okupljaju ljude i jačaju njihove veze.
Na taj način, običaji vezani za Uskrs postaju simbol nade, ljubavi i zajedništva, dok se vernici pripremaju za proslavu Vaskrsa, koji donosi poruku o novom životu i vaskrsenju. U svakom domaćinstvu, kroz farbanje jaja, pripremu specijalnih jela i okupljanje u crkvi, Uskrs postaje trenutak kada se slavi život, ljubav i zajedništvo.
