Protesti protiv iskopavanja litijuma u Srbiji postali su sve češći poslednjih nedelja, pogotovo u zapadnoj Srbiji. Građani su se okupili u gradovima kao što su Loznica, Koceljeva, Bogatić, Arilje, Ljig, Šabac, Požega, Aranđelovac, Barajevo, Valjevo, i Rača, gde se i dalje održavaju protesti. Protesti su privukli ljude iz svih političkih opcija, a organizatori su uglavnom nevladine organizacije i lokalni ekološki aktivisti.

Iako se većina ovih protesta može lako suzbiti, postoji zabrinutost zbog sve većeg broja ljudi koji se okupljaju. Vlast u Srbiji se uglavnom bavi političkim protivnicima, ali autentični protesti iz naroda izazivaju brigu jer ukazuju na mogućnost promene vlasti. Predstavnici opozicije su podržali proteste, ali njihova uloga je marginalna.

Vlast se suočava sa većim izazovom kada su u pitanju lokalni lideri i nepoznate ličnosti koje uživaju veliko poverenje građana. Represija se koristi retko, ali vlast pokušava da zaustavi proteste kroz pretnje i zastrašivanje. Veliki protest u Beogradu je zakazan za 10. avgust, a organizatori su dali vlastima rok od 40 dana da zabrane iskopavanje litijuma u Srbiji.

Analitičari upozoravaju da nedostatak dijaloga i institucija može dovesti do nasilja na ulicama. Uprkos tome, protesti se nastavljaju mirno, a građani imaju pravo da zahtevaju odgovore od svoje vlasti. Organizatori se nadaju da će masovni pritisak dovesti do promene režima. Vlada je nedavno usvojila uredbu koja omogućava kompaniji Rio Tinto da nastavi sa projektom eksploatacije litijuma, iako je prethodna odluka suspendovana nakon masovnih protesta.