Prema analizi Nacionalne meteorološke službe Atine, jul 2024. godine proglašen je najtoplijim julom u istoriji. Temperature su bile daleko iznad proseka za ovaj period godine širom zemlje. Prema podacima, temperatura je bila za plus 2,9 stepeni Celzijusa iznad prosečnih vrednosti od 1991. do 2020. godine, prevazilazeći prethodni rekord iz 2012. godine za plus 0,3 stepena Celzijusa.
Ovo nije prvi put da Grčka beleži ekstremno visoke temperature u poslednjih nekoliko godina. U poslednjih četiri godine, tri od četiri najtoplija jula zabeležena su upravo u Grčkoj. Prosečna temperatura u Grčkoj za mesec jul od 1960. do 2024. godine povećala se za plus 2,5 stepeni Celzijusa.
Ovaj trend ekstremnih temperatura više nije izolovan slučaj i postaje zabrinjavajući trend koji ukazuje na klimatske promene širom sveta. Klimatske promene uzrokovane emisijama gasova sa efektom staklene bašte, uglavnom iz industrijskih aktivnosti, saobraćaja i drugih izvora, dovode do globalnog zagrevanja i ekstremnih vremenskih uslova.
Grčka kao turistička destinacija takođe će morati da se nosi sa ovim ekstremnim vremenskim uslovima, jer turizam predstavlja jedan od najvažnijih ekonomskih sektora zemlje. Visoke temperature mogu imati negativan uticaj na poljoprivredu, vodene resurse, biodiverzitet i zdravlje ljudi.
Uzroci ovih ekstremnih temperatura mogu se pronaći u globalnom zagrevanju koje je rezultat ljudskih aktivnosti i zahteva hitne akcije na svim nivoima, od pojedinca do države i međunarodne zajednice. Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, prelazak na obnovljive izvore energije, zaštita šuma i očuvanje prirodnih staništa, kao i prilagođavanje društva na klimatske promene, samo su neki od ključnih koraka koji se moraju preduzeti kako bi se ublažile posledice globalnog zagrevanja.
Grčka već sprovodi mere zaštite životne sredine, kao što su podsticaji za korišćenje obnovljivih izvora energije, edukacija stanovništva o značaju očuvanja prirode, kao i promocija održivog turizma. Međutim, ovi napori moraju biti intenzivirani i prošireni kako bi se stalo na put daljim ekstremnim vremenskim uslovima i njihovim posledicama.
Klimatske promene već imaju vidljive i merljive posledice širom sveta, uključujući ekstremne vremenske događaje poput toplotnih talasa, suša, poplava i uragana. Ovi događaji ne samo da dovode do gubitka ljudskih života, uništavanja imovine i infrastrukture, već imaju i dugoročne ekonomske i ekološke posledice.
Međunarodna zajednica prepoznaje hitnost problema klimatskih promena i obavezuje se na preduzimanje konkretnih mera kako bi se ograničilo globalno zagrevanje ispod 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period. Pariski sporazum, koji je stupio na snagu 2016. godine, predstavlja ključni međunarodni instrument za borbu protiv klimatskih promena i postavlja ciljeve smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za svaku državu potpisnicu.
Grčka kao članica Evropske unije ima obavezu da sprovede preduzete mere i da doprinese globalnim naporima za borbu protiv klimatskih promena. Evropska unija takođe ima ambiciozne ciljeve u oblasti klimatske politike, kao što je cilj postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine.
Klimatske promene su globalni problem koji zahteva globalni odgovor. Svaka zemlja, bez obzira na svoju veličinu ili ekonomski razvoj, mora preduzeti odgovorne korake kako bi doprinela očuvanju planete Zemlje za buduće generacije. Svi smo odgovorni za budućnost naše planete i moramo zajedno raditi na rešavanju problema klimatskih promena.
