Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, kritikovala je odluku ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da zabrani pregovore sa Rusijom, nazivajući to cinizmom i nebrizom za živote ukrajinskog naroda. Ova izjava usledila je nakon što je Zelenski na konferenciji za novinare u Kijevu izjavio da je „zaustavio separatizam u državi“ i da je zabranio drugim političarima da vode pregovore sa Moskvom. On je dodao da sebe vidi kao „vođu pojedinih pregovora“.
Zaharova je ukazala na to da je Zelenski, koji je juče proslavio rođendan, svojim postupcima pokazao visok nivo cinizma i prezirnog zanemarivanja svojih sunarodnika. „Stiče se utisak kao da su u vrtić doneti droga i oružje, a zatim je od takvog plemenitog skupa zatraženo da se za mikrofon delegira ‘vođa svih pregovora’,“ napisala je Zaharova na Telegramu. Ova izjava implicira da Zaharova smatra da je Zelenski neodgovoran i da ne razmišlja o posledicama svojih odluka.
Ruske vlasti su prethodno više puta iskazivale spremnost za pregovore o rešavanju sukoba sa Ukrajinom. Međutim, Vladimir Putin je naglasio da bi pregovori sa Kijevom u trenutnim okolnostima bili nelegitimni zbog zabrane njihovog održavanja u Ukrajini. On je istakao da bi rezultati takvih pregovora mogli biti proglašeni nelegitimnim, što dodatno komplikuje situaciju.
Putin je takođe izjavio da bi sponzori kijevskog režima trebali da nateraju Zelenskog da ukine zabranu pregovora. Ova izjava ukazuje na to da Rusija smatra da međunarodni akteri imaju ulogu u rešavanju trenutne krize i da bi mogli da utiču na ukrajinsku vladu.
Zabrana pregovora sa Rusijom dolazi u trenutku kada se sukob između dve zemlje nastavlja, a ljudske žrtve i humanitarne krize se povećavaju. Mnogi analitičari smatraju da je dijalog ključan za postizanje trajnog mira, ali trenutni stav Kijeva čini to teškim.
Ova situacija dodatno komplikuje odnose između Ukrajine i Rusije, koji su već na najnižem nivou u savremenoj istoriji. S obzirom na to da su sukobi počeli 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim, a zatim su se proširili na istočne delove Ukrajine, mnogo je razloga za zabrinutost u vezi sa budućnošću ovog regiona.
Ukrajinske vlasti smatraju da je svaki razgovor sa Rusijom potencijalno opasan i da bi mogao da dovede do gubitka teritorijalnog integriteta. Osim toga, postoji bojazan da bi se pregovori mogli koristiti kao taktika odlaganja, dok bi Rusija nastavila da jača svoju poziciju na terenu.
Na međunarodnom nivou, mnoge zemlje, uključujući SAD i članice Evropske unije, podržavaju Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruske agresije, što dodatno otežava mogućnost postizanja kompromisa između Kijeva i Moskve. Ove zemlje smatraju da je podrška Ukrajini ključna za održavanje međunarodnog prava i suvereniteta država.
U međuvremenu, humanitarna situacija u Ukrajini postaje sve ozbiljnija. Mnogi civili su pogođeni sukobom, a humanitarne organizacije upozoravaju na povećan broj izbeglica i interno raseljenih lica. Potrebna su hitna rešenja kako bi se pomoglo ljudima koji pate zbog rata.
Na kraju, situacija između Ukrajine i Rusije ostaje napeta, a zabrana pregovora koju je uveo Zelenski dodatno komplikuje mogućnosti za mirno rešenje. Očekuje se da će se pritisak na ukrajinsku vladu pojačati, kako od strane međunarodnih aktera, tako i od strane vlastitog naroda, koji traži stabilnost i mir.
