Dok su se pojedini novinari RTS-a, uprkos blokadi zgrade, vratili redovnom radu, na društvenim mrežama su se pojavili postovi koji ih direktno targetiraju, često otkrivajući i njihove lične podatke. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović, ocenjuje da je ovakva praksa protivzakonita i opasna. On naglašava da je „nedopustivo i zakonom zabranjeno objavljivanje tuđih podataka o ličnosti bez zakonskog osnova, a to najčešće znači – bez pristanka te osobe“.
Marinović dodaje da, iako društvene mreže tehnički potpadaju pod kategoriju medija, zakonski okvir u Srbiji ne omogućava njegovoj instituciji ingerencije nad tim objavama, već tu odgovornost prepoznaje kod drugih tela, poput REM-a ili Ministarstva informisanja. Za osobe koje su pogođene ovakvim objavama, Poverenik navodi nekoliko mehanizama zaštite, pre svega kroz krivično-pravnu odgovornost. „Takva lica mogu da podnesu privatnu krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu, ili da tuže osobu koja je objavila njihove podatke – ako je poznata, ili čak da podnesu prijavu protiv NN lica“, objašnjava Marinović.
U slučajevima digitalnog nasilja i zloupotrebe podataka, značajnu ulogu ima posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal. Međutim, zaštita često zavisi i od tehničke mogućnosti da se otkrije ko stoji iza određene objave. Marinović naglašava da takve prakse postaju sve češće i da Srbija u tome, nažalost, nije izuzetak. „To se dešava i poznatim i nepoznatim ljudima. I dok javne ličnosti imaju nešto manji stepen zaštite, obični građani su sve češće meta ovakvih napada. Nažalost, posledice se retko izbegnu – makar po nečiji miran san ili reputaciju“, kaže Poverenik.
Posebno zabrinjava činjenica da su društvene mreže omogućile svakome da neovlašćeno širi tuđe podatke. U tim slučajevima, kako navodi, nužno je preduzeti sve dostupne mere – od osude do pravne reakcije.
Jedan od ključnih problema je što veliki broj društvenih mreža i digitalnih servisa, poput Mete (Facebook, Instagram) i X (bivši Twitter), i dalje nemaju predstavnike za zaštitu podataka u Srbiji, iako tu obavezu predviđa zakon. „Obaveza imenovanja predstavnika postoji za sve koji obrađuju podatke korisnika u Srbiji, bez obzira da li su oni naši građani ili turisti. Google je to učinio, ali Meta i X – nisu. A možete samo da zamislite koliki broj podataka oni svakog minuta obrađuju“, upozorava Marinović.
On dodaje da je institucija Poverenika u kontaktu s Metom i da postoje pozitivni pomaci, ali sve dok formalni predstavnik ne bude određen, mogućnosti zaštite su ozbiljno ograničene. „I dok se zakon o zaštiti podataka o ličnosti trenutno menja, proširenje ingerencija Poverenika – za sada nije predviđeno. Takva inicijativa bi izazvala otpor u javnosti zbog straha od zadiranja u slobodu medija“, objašnjava Marinović.
U tom kontekstu, on pravi jasnu razliku između tradicionalnih i digitalnih medija. „Tradicionalni mediji ređe krše zakon. Problem su novi, digitalni kanali, često van domašaja naše regulative. Mladi ih masovno koriste, a posledice mogu biti ozbiljne – bilo je i slučajeva samoubistava izazvanih objavama koje su narušile nečiji život“, upozorava.
Na kraju, Marinović ističe da svako ko objavljuje nečiji snimak, fotografiju ili informaciju, treba da se zapita – da li bi želeo da se to isto objavi o njemu. Ako ne bi, onda ne bi trebalo ni o drugima.
Ova situacija ukazuje na potrebu za većom odgovornošću na društvenim mrežama i boljim zakonodavnim okvirom koji bi mogao zaštititi lične podatke građana i obezbediti pravedniji i sigurniji digitalni prostor za sve.
