Hrvatski predsednik Zoran Milanović je tokom svečane sednice povodom 773. godišnjice grada Križevaca izneo svoje stavove o članstvu zemalja regiona u Evropskoj uniji (EU) i budućnosti same Unije. Njegove izjave su izazvale pažnju, posebno u kontekstu trenutnih geopolitičkih previranja i aspiracija zemalja zapadnog Balkana ka članstvu u EU.
Milanović je naglasio da zemlje regiona, uključujući Hrvatsku, neće biti prihvaćene u EU, ističući da je Ukrajina prevelika za članstvo. Ova izjava dolazi u trenutku kada se EU suočava sa brojnim izazovima, uključujući unutrašnje tenzije i globalne krize koje utiču na njen položaj na međunarodnoj sceni. Milanović je pojasnio da je EU „lep i moćan projekt“, ali da trenutna situacija ukazuje na to da zapadne zemlje nisu voljne da prihvate nove članice iz ovog dela Evrope.
Osim toga, predsednik je kritikovao trenutnu energetsku politiku EU, ističući da se Unija odrekla svojih ranijih izvora energije, posebno onih koje je dobijala iz Rusije. Prema njegovim rečima, EU više nema „energiju“ koju je imala ranije, što može značiti slabiji uticaj na globalnom nivou. Milanović je dodao da se ova promena odrazila i na ekonomske aspekte, ističući da je stanje zaposlenosti u Hrvatskoj zahvaljujući Evropi sada „nikad bolje“.
Na sve to, Milanović je istakao da EU više nije među najsnažnijim igračima kada su u pitanju nove tehnologije, naglašavajući da su Sjedinjene Američke Države i Kina trenutno dominantne. Ovaj komentar dolazi u svetlu sve veće konkurencije između globalnih sila, gde EU često ostaje korak iza svojih rivala.
Predsednik je apelovao na potrebu preispitivanja odluka koje dolaze iz Brisela i drugih centara moći, sugerišući da bi zemlje članice trebalo da preuzmu proaktivniji pristup u donošenju važnih odluka koje se tiču njihovih nacionalnih interesa. Ovaj poziv na preispitivanje ukazuje na rastući osećaj nezadovoljstva među nekim članicama EU, koje smatraju da se njihove potrebe i interesi ne uzimaju u obzir kada se donose ključne odluke.
Milanovićev stav može se posmatrati kao deo šireg diskursa unutar EU, gde se sve više čuje kritika na račun centralizacije moći i odluka koje se donose bez adekvatnog uključivanja svih članica. Mnoge zemlje, posebno one iz Centralne i Istočne Evrope, izražavaju zabrinutost da bi njihovi interesi mogli biti zapostavljeni u korist većih i moćnijih članica.
U svetlu ovih izjava, postavlja se pitanje budućnosti EU i njene sposobnosti da se prilagodi novim globalnim izazovima. Milanovićev stav o Ukrajini i regionu može se shvatiti kao refleksija straha od širenja Unije bez adekvatnih priprema i strategija. Ukrajina, koja se suočava sa ozbiljnim unutrašnjim i spoljašnjim izazovima, izgleda kao prevelik zalogaj za EU u trenutnom kontekstu.
Kritike koje je izneo Milanović o energetskim politikama EU takođe su značajne, posebno s obzirom na trenutne tenzije u vezi sa snabdevanjem energijom i globalnim klimatskim promenama. Mnoge zemlje članice suočavaju se sa potrebom da preispitaju svoje zavisnosti od fosilnih goriva i da pronađu održive alternative, što može uticati na buduće političke i ekonomske odluke unutar Unije.
U zaključku, Milanovićeve izjave otvaraju važna pitanja o budućnosti EU, njenoj sposobnosti da se prilagodi novim globalnim uslovima i o tome kako će se zemlje regiona uklopiti u ovu sliku. Dok se EU suočava sa unutrašnjim izazovima i kritikama, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i kakvu će ulogu imati zemlje Balkana u toj budućnosti.
