Troškovi dobrovoljnog služenja vojnog roka u Hrvatskoj biće oko 20 miliona evra godišnje, kako je izjavio ministar odbrane Ivan Anušić tokom posete Kninu. Tamo je obišao kasarne u kojima će se obučavati budući vojnici i proverio spremnost za sprovođenje obuke. Anušić je naglasio da će vojnici, nakon osam nedelja osnovne obuke, dobiti znanja i veštine neophodne za vojnu službu, kao i kompetencije za obavljanje dužnosti unutar vojnih jedinica.
Nakon završetka obuke, vojnici će moći da se prijave za aktivnu službu u vojsci. Oni koji se ne odluče za to biće raspoređeni u rezervni sastav. Obuka će se odvijati na nekoliko lokacija, uključujući Knin, Slunj i Požegu, a obuhvatiće sedam glavnih područja: upotrebu ličnog naoružanja, taktiku kretanja i reakcije na ratištu, komunikaciju, zaštitu, vojnu službu i fizičku spremnost.
Ministar je takođe najavio da bi zakon o vraćanju vojnog roka mogao biti donet do 15. jula, kada se završava zasjedanje parlamenta. Anušić je istakao važnost rezervista u odbrani teritorijalnog integriteta Hrvatske, naglašavajući da hrvatske oružane snage trenutno imaju 18.000 rezervista, što se smatra adekvatnim brojem za potrebe odbrane. Cilj je obezbediti dodatnu rezervnu snagu putem vojnog osposobljavanja, s očekivanim godišnjim odzivom između četiri i pet hiljada vojnika.
Svaka generacija vojnika, prema Anušiću, koštaće državu oko četiri miliona evra, a planirano je da se godišnje obučava pet generacija, što na godišnjem nivou iznosi ukupno 20 miliona evra. Kada se govori o potencijalnim vojnicima, Anušić je naveo da u Hrvatskoj godišnje punoletstvo obeležava između 18.000 i 19.000 mladića.
U okviru ovog programa, budući vojnici će proći kroz rigoroznu obuku koja će ih pripremiti za različite aspekte vojne službe. Kroz praktične vežbe i teorijsku nastavu, učesnici će razvijati veštine koje su ključne za efikasno delovanje u vojnim jedinicama. Pored fizičke spremnosti, posebna pažnja biće posvećena i razvoju komunikacijskih veština, što je od suštinskog značaja za koordinaciju u situacijama koje zahtevaju brze i precizne reakcije.
Program dobrovoljnog služenja vojnog roka dolazi kao odgovor na potrebu za povećanjem broja obučene vojske i jačanje nacionalne bezbednosti. Sa globalnim pretnjama koje se pojavljuju, Hrvatska, kao članica NATO-a, nastoji da ojača svoje snage i osigura da su njeni vojnici spremni za različite izazove.
Osim toga, jedan od ciljeva ove inicijative je i jačanje patriotizma među mladima. Kroz vojnu obuku, mladići će imati priliku da razviju osećaj odgovornosti prema svojoj zemlji, kao i da izgrade zajedništvo i timski duh. Ova obuka može poslužiti kao važan korak u formiranju karaktera i stvaranju lidera budućnosti.
U ukupnom sklopu, vraćanje vojnog roka u Hrvatsku predstavlja značajan korak ka jačanju odbrambenih kapaciteta zemlje. Očekuje se da će ovaj program doprineti ne samo formiranju jače vojske, već i razvoju društva koje je svesno svojih obaveza prema nacionalnoj bezbednosti. Uz pravilno sprovođenje i podršku, dobrovoljno služenje vojnog roka može postati značajan deo budućnosti hrvatskih oružanih snaga.
