Lepota klasične muzike nadmašuje vreme i donosi radost ljubiteljima muzike. Međutim, iza dela ovih genijalnih kompozitora kriju se zanimljive priče koje otkrivaju složenost njihovih ličnosti. Remek-delo Ludviga van Betovena, Simfonija br. 5, simbolizuje trijumf nad sudbinom, dok je Simfonija br. 3 prvobitno posvećena Napoleonu, ali je Betoven odlučio da povuče posvetu zbog razočaranja u Napoleonovo autokratsko ponašanje.
Sestra Feliksa Mendelsona, Fani, bila je talentovani muzičar, ali joj zbog rodnog pola nije bilo dozvoljeno da razvije svoj talenat, pa je Feliks komponovao neka dela pod njenim imenom. Domeniko Skarlati je inspiraciju za svoju „Mačju fugicu“ pronašao u zvucima koje je stvorila njegova mačka. Franca Lista obožavatelji su idealizovali svaki detalj vezan za njega, čak su mu slali zahteve za lične relikvije, pa je List počeo slati dlake svog psa umesto svojih.
Mocart je, uprkos svojim genijalnim kompozicijama, bio poznat po vulgarnom izražavanju i šalama u privatnim pismima. Simfonija Franca Šuberta, poznata kao „Nedovršena“, sastoji se od samo dva stava, što je bio neuobičajen potez za vreme u kojem je komponovana. Petar Iljič Čajkovski je, uprkos svom geniju, patio od hipohondrije i strahova, a smrt je ostala misteriozna, budući da postoje teorije da je umro od kolere ili da je počinio samoubistvo.
Ove zanimljive priče o poznatim kompozitorima otkrivaju slojevitost njihovih ličnosti i pokazuju da iza čuvenih dela stoje ljudi sa svojim strahovima, ekscentričnostima i tajnama. Uprkos svojoj genijalnosti, ovi umetnici nisu bili imuni na ljudske slabosti i unutrašnje borbe, što dodatno oplemenjuje njihova remek-dela i čini ih još fascinantnijima za istraživanje.
