AfD duplirao glasove i postao druga snaga u Nemačkoj

Miloš Radovanović avatar

Vanredni parlamentarni izbori u Nemačkoj su završeni s očekivanim ishodima, koji su se poklapali s predizbornim anketama. Najveću podršku dobila je demohrišćanska koalicija CDU/CSU, koju predvodi Fridrih Merc. Međutim, najveća pažnja je bila usmerena na desničarsku stranku Alternativa za Nemačku (AfD), koja je postigla istorijski rezultat, dupliravši broj osvojenih glasova i poslaničkih mesta u odnosu na izbore iz 2021. godine.

Prema podacima nemačke Savezne izborne komisije, izlaznost je bila izuzetno visoka, 82,5 odsto. Koalicija CDU/CSU osvojila je ukupno 208 mesta u Bundestagu, dok je AfD zauzela 152 mesta, što predstavlja skok od 69 poslaničkih mandata. SPD je pao na treće mesto sa 120 poslanika, gubeći čak 86 mesta. Zeleni su osvojili 85 mandata, dok je Krajna Levica popravila svoj rezultat na 64 mesta.

AfD se istakla s konzistentnim rezultatima, osvajajući više od 20% glasova kako na osnovnim, tako i na sekundarnim glasanju. Lider CDU/CSU Fridrih Merc naglasio je potrebu za brzim formiranjem nove vlade, ističući da svet neće čekati na dugotrajne pregovore. Izjavio je da je važno da Nemačka ponovo postane odgovorna u Evropi.

Reakcija ko-liderke AfD-a Alis Vajdel bila je očekivana, ističući da su njeni protivnici pokušali da smanje njihov broj glasova, ali da se to nije dogodilo. AfD je postala pobednik u privlačenju novih glasača, što joj daje optimizam u pogledu buduće koalicije s CDU/CSU, iako je Merc ranije izjavio da to neće biti moguće. Vajdel je naglasila da je AfD sada deo političkog mejnstrima, bez obzira na pokušaje marginalizacije.

Lider SPD-a Olaf Šolc priznao je izborni poraz, nazivajući ga „gorak“. On je istakao da je ovo rezultat od kojeg moraju da se uzdignu. Pitanje koje se postavlja jeste da li je AfD postao deo mejnstrima nemačke politike. Rezultati izbora ukazuju na to da se nezadovoljstvo birača prema tradicionalnim strankama povećava, a AfD koristi ovu situaciju da se konsoliduje kao ozbiljna politička opcija.

Fridrih Merc se zalaže za koaliciju sa SPD-om, dok Vajdel poziva na saradnju s CDU/CSU, ukazujući da bi takva koalicija imala problema u sprovođenju levice. Ipak, Merc je već najavio da želi koaliciju sa SPD-om, što ukazuje da bi dalji pregovori mogli biti teški.

U kontekstu međunarodnih odnosa, Merc je naglasio važnost tema poput migracija, ekonomije i odbrane u pregovorima sa SPD-om. Njegova retorika ukazuje na to da se CDU/CSU pomera ka desnici kako bi privukao nezadovoljne birače AfD-a.

Za budućnost AfD-a, analitičari naglašavaju da će njihova podrška rasti ukoliko nova vlada ne bude mogla da se nosi s reformama. U međuvremenu, podaci pokazuju da je 70% mladih glasalo za krajnje leve ili desne stranke, što sugeriše da su ove stranke privukle pažnju mladih birača.

Izbori su pokazali visoku izlaznost, što može ukazivati na zabrinutost građana. Visok odziv birača je pozitivan signal za demokratiju, jer sugeriše da ljudi osećaju da njihov glas može da utiče na promene. Ipak, rezultat izbora ukazuje na dublje probleme unutar nemačke politike i sve veće podeljenosti među biračima.

U budućnosti, Merc će se suočiti s izazovima poput reformi, odnosa sa SAD-om i potrebom za jačanjem EU. Njegova sposobnost da formira stabilnu vladu i odgovori na potrebe birača biće ključna za njegovu političku sudbinu, kao i za budućnost Nemačke u širem evropskom kontekstu.

Miloš Radovanović avatar