Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) nisu realne, ali već i sama mogućnost da ih SAD uvedu je dovoljna da se država zapita i da predvidi neka moguća rešenja ukoliko do takvih kaznenih mera ipak dođe, ocenio je za Glas Amerike profesor fakulteta FEFA Goran Radosavljević.
Posle prošlonedeljnog istupa predsednika Srbije Aleksandra Vučića provladinom tabloidu „Informer“ je rekao da ima informacije da će Sjedinjene Države da uvedu sankcije NIS-u i da će on tim povodom da razgovara i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, jer su Gazprom i Gazpromnjeft većinski vlasnici NIS-a, Radosavljević objašnjava da su u ovom trenutku sankcije malo verovatne, s obzirom da neke veće ruske kompanije koje direktno finansiraju rusku državu i rat u Ukrajini, poput Gazproma, nisu pod sankcijama.
SAD do sada nisu dale jasan odgovor na pitanje o mogućim sankcijama NIS-u.
Ukoliko sankcije budu zaista uvedene 1. januara 2025. godine, kako je rekao Vučić, posledice po Srbiju bi bile dalekosežne, jer NIS, kako kaže Radosavljević, obezbeđuje gotovo 80 odsto naftnih derivata na tržištu veleprodaje u Srbiji.
Sa takvim mišljenjem saglasan je i glavni broker u brokerskoj kući „Momentum sekjuritis“ Nenad Gujaničić, koji, u razgovoru za Glas Amerika, podseća da je NIS već uveliko pod sankcijama Evropske unije.
„One su delimično uvedene od strane Evropske unije pre desetak godina kada je stupila na snagu aneksija Krima, a pojačane su 2022. godine kada je izbio rat u Ukrajini. Tako da NIS u velikoj meri već sada trpi neku vrstu sankcija i u tom nekom smislu kompanija se teže finansira, teže nabavlja opremu za svoju rafineriju, za postrojenja. I sve to naravno zbog činjenice da posluje pod kontrolom ruskog većinskog vlasnika, koji je opet u vlasništvu ruske države“, kaže Gujaničić.
U ovom trenutku sama Amerika ne otkriva previše detalja o mogućim sankcijama NIS-u, o kojima je govorio Aleksandar Vučić. Na direktno pitanje redakcije Glasa Amerike o sankcijama, iz Stejt departmenta je stigao odgovor:
„Politika SAD je da ne govore javno o potezima u vezi sa sankcijama. Ostajemo posvećeni tome da poremetimo ruske prihode, nabavku i finansijske mreže pomoću kojih podržava rat u Ukrajini i nastavićemo da preduzimamo adekvatne mere kako bi odgovarali oni koji omogućavaju ili profitiraju od nelegalnog rata Rusije“, ističe se u odgovoru, a portparol Stejt departmenta je naglasio i da će se „nastaviti rad sa državama i kompanijama širom sveta kako bi se osiguralo snabdevanje energentima i ublažio cenovni šok koji pogađa globalnu ekonomiju“.
