Čuvanje platne kartice blizu telefona može biti rizično po vašu finansijsku sigurnost. U današnje vreme, sajber kriminalci neprestano pronalaze nove strategije kako bi ukrali novac, uprkos stalnim unapređenjima u sigurnosti platnih kartica.
Pre nekoliko godina, prevaranti su često pravili duplikate kartica nakon što bi žrtve naseli na prevaru i predale svoje podatke na lažnim internet prodavnicama. Ove duplikate su mogli koristiti u fizičkim prodavnicama ili na bankomatima. Međutim, sa pojavom čip-kartica i jednokratnih lozinki, posao prevarantima je postao teži. Ipak, oni su se prilagodili novim uslovima. Prelazak na mobilna plaćanja putem aplikacija kao što su Apple Pay ili Google Wallet stvorio je nove mogućnosti za prevaru.
Sada, kada sajber kriminalci ukradu broj platne kartice, njihova nova strategija je da pokušaju da povežu ukradenu karticu sa sopstvenim nalogom na mobilnom novčaniku. Na taj način, mogu koristiti karticu žrtve za plaćanja bilo gde, bilo u prodavnicama ili na mestima koja podržavaju beskontaktna plaćanja. Internet je prepun lažnih veb-sajtova koji se koriste za fišing, tj. krađu podataka sa platnih kartica. Ovi sajtovi često imitiraju poznate usluge, velike online prodavnice ili čak portale za plaćanje komunalnih računa.
Sajber kriminalci često kupuju više pametnih telefona kako bi kreirali Apple ili Google naloge, a zatim instaliraju aplikacije za beskontaktna plaćanja. Kada žrtva dođe na lažni sajt, obično se traži da poveže svoju karticu ili izvrši malo plaćanje, što zahteva unos podataka o kartici i potvrdu vlasništva unošenjem OTP koda. Iako žrtva misli da je novac još uvek siguran, njeni podaci se već prenose kriminalcima koji ih koriste da povežu karticu sa svojim mobilnim novčanikom.
Proces povezivanja kartice sa mobilnim novčanikom može se razlikovati od zemlje do zemlje, ali obično zahteva samo osnovne podatke kao što su broj kartice, datum isteka, ime vlasnika i CVV kod. Svi ovi podaci mogu biti ukradeni u jednoj sesiji i odmah zloupotrebljeni. Stručnjaci iz kompanije Kaspersky otkrili su dodatne trikove koje prevaranti koriste kako bi napadi postali efikasniji. Na primer, ako žrtva posumnja pre nego što pritisne dugme „pošalji“, podaci koje je već unela se i dalje prosleđuju kriminalcima. Takođe, lažni sajtovi mogu prijaviti da je uplata neuspešna, podstičući žrtvu da pokuša sa drugom karticom, što može rezultirati krađom podataka sa više kartica u jednom pokušaju.
Što se tiče finansijskih gubitaka, novac sa kartice se ne skida odmah, pa mnogi ljudi, ne videvši ništa sumnjivo na svojim izvodima iz banke, zaborave na incident. Ovo dodatno otežava otkrivanje prevara, jer se prevaranti često oslanjaju na to da će žrtve zaboraviti na događaj dok ne bude prekasno.
U svetlu ovih prevara, važno je da korisnici budu svesni sigurnosnih mera i da redovno prate svoje bankovne izvodne. Proveravanje transakcija, korišćenje jakih lozinki i aktiviranje obaveštenja o transakcijama mogu pomoći u zaštiti od ovakvih prevara. Uvek je preporučljivo biti oprezan prilikom unosa podataka na internetu i izbegavati sumnjive veb-sajtove koji nude privlačne ponude previše dobre da bi bile istinite.
S obzirom na sve veću sofisticiranost sajber prevara, potrebno je da se korisnici edukuju o potencijalnim rizicima i preduzmu proaktivne korake kako bi zaštitili svoje finansijske informacije. U ovoj borbi protiv sajber kriminala, informisanost i oprez su ključni.
