U Srbiji aktiviran narandžasti meteoalarm
Nakon toplotnog talasa koji je zahvatio Srbiju, sada se očekuju vremenske nepogode. Danas je u Srbiji aktiviran narandžasti meteoalarm, a meteorolozi upozoravaju na jak pljusak kiše koji za vrlo kratko vreme može doneti više od 30 litara po metru kvadratnom. U pojedinim predelima moguć je i grad.
Prema prognozi meteorologa, danas će biti sparno i nestabilno, sa kišom koja pada od jutra u južnim i zapadnim delovima zemlje. U narednim satima očekuju se intenzivni pljuskovi, grmljavina i grad. Najviše kiše očekuje se poslepodne u oblastima Ivanjice, Nove Varoši i Priboja, dok će najmanje padavina biti u Vojvodini.
Meteorološkinja Milena Ćirković ističe da će danas biti vetrovito, sa pojačanim do jakim jugoistočnim vetrom. Najjači udari se očekuju oko Požarevca i Kostolca.
Temperature će danas biti nešto niže u odnosu na juče, kretat će se od 29 do 33 stepena. Sparno vreme uz kišu i pljuskove pratit će nas do četvrtka, nakon čega se očekuje ponovno suvo, sunčano i veoma toplo vreme. U drugom delu sedmice temperature bi mogle dostići i iznad 35 stepeni.
Zagrevanje okeana predstavlja ozbiljan problem
Pored vremenskih neprilika na kopnu, visoke temperature beleže se i u okeanima. Posebno ugroženi su koralni grebeni ili morske kišne šume, kako se još nazivaju.
Najnovija istraživanja pokazuju da je jugozapadni deo Pacifika najtopliji u poslednjih 653 godina. Naučnici su koristili koralne grebene kao senzore životne sredine kako bi dobili informacije o temperaturi u prošlosti. Utvrđeno je da se voda u ovoj oblasti zagrejala za više od pola stepena celzijusa u poslednjih 100 godina, a najveće temperature su zabeležene od 2015. godine.
Zagrevanje okeana izaziva morske toplotne talase koji izbeljuju korale i dovode do smrti koralnih grebena. Takođe, Tihi okean je glavni pokretač klimatskih promena koje potom utiču na prirodne ekosisteme i razvoj ciklona i padavina širom ostrva južnog Pacifika.
Posebno su oštećeni veliki korali, koji su ključni za održavanje drugih ekosistema u životu. Naučnici ističu da su delovi Tihog okeana najtopliji od 14. veka, što predstavlja ozbiljnu pretnju za ekosisteme koralnih grebena.
Zaključak
Vremenske neprilike u Srbiji i zagrevanje okeana su samo neki od znakova koje planeta šalje kao upozorenje na klimatske promene. Važno je da se svi, kako pojedinci tako i države, aktivno uključe u borbu protiv globalnog zagrevanja kako bi se sačuvali prirodni ekosistemi i sprečile katastrofalne posledice.
